Deportacija u Belorusiju: aktivista se bori za svoj život

Sudije u Beogradu opet odlučuju o sudbini Adreja Gnjota. Oni od 27. avgusta razmatraju njegovu žalbu na odluku Višeg suda u Beogradu na ponovljenom suđenju da se Gnjot deportuje u Belorusiju.

Gnjot je već deset meseci u srpskom pritvoru. Beloruski pravosudni organi protiv njega su podigli optužnicu zbog utaje poreza, ali Gnjot i njegovi advokati insistiraju na tome da se sudski progon dešava zbog njegovih političkih aktivnosti protiv diktatora Aleksandra Lukašenka. Gnjot je učestvovao u različitim protestnim akcijama protiv pokradenih predsedničkih izbora u leto 2020.

Interpolova poternica

Četrdesetjednogodišnji Gnjot snima reklamne televizijske spotove, on je režiser, novinar i politički aktivista. Posle bega iz Belorusije živeo je na Tajlandu. Uhapšen je 30. oktobra 2023. kada je iz Bangkoka došao u Beograd.

„To je bilo moje drugo putovanje za Srbiju. nešto pre toga, u avgustu, već sam bio u zemlji da nešto snimam. Ali ovaj put, odmah na pasoškoj kontroli na aerodromu su me uhapsili. Odveli su me u policiju i tamo su me obavestili da je Interpol raspisao poternicu za mnom po nalogu beloruske Interpolove kancelarije“, kaže Gnjot u razgovoru za DW.

Tada je saznao da je u Belorusiji protiv njega pokrenut sudski postupak zbog navodne utaje poreza u visini od 300.000 evra. Režiser naglašava da su optužbe politički motivisane. Gnjot je posle hapšenja obelodanio da je osnivač Slobodnog udruženja sportista SOS BY, inicijative koja je pokrenuta 2020. posle spornih predsedničkih izbora.

Udruženje je imalo uticaja na odluku da se Belorusiji oduzme organizacija Svetskog prvenstva u hokeju na ledu 2021. Takođe mu je pošlo za rukom da se prekine finansiranje Nacionalnog olimpijskog komiteta Belorusije. Godine 2022. beloruske vlasti su Udruženje proglasile „ekstremističkom grupacijom“.

Zatvor, kućni pritvor, nanogica

Posle hapšenja, Andrej Gnjot je sproveden u Centralni zatvor. Posle mesec i po, srpsko pravosuđe je odlučilo da ga deportuje u Belorusiju. „Sredinom decembra 2023. dobio sam papir na kojem je pisalo da Srbija smatra da je moja ekstradicija moguća i da za to ne vidi prepreke“, priča on. „Naravno, to je za mene bio šok.“

U martu 2024. godine, nakon žalbe, odluka je ukinuta zbog greške u postupku i predmet je poslat na ponovno razmatranje. U obrazloženju je pisalo da nisu rasvetljene sve okolnosti slučaja, a Gnjot nije imao priliku da se izjasni pred sudom.

Žalba i napeto iščekivanje

Početkom juna je Gnjot izašao iz zatvora u kućni pritvor. Prijatelji su za njega iznajmili stan u Beogradu. „Stavili su mi elektronsku nanogicu. Smem jednom dnevno da napustim stan, ali samo na sat vremena“.

Posle ponovljenog postupka, presuda je opet glasila da Gnjot može biti proteran u Belorusiju. Njegovi advokati ponovo ulažu žalbu. Ona se razmatra od 27. avgusta.

„Ako apelacioni sud ne bude na mojoj strani, Ministarstvo pravosuđa će morati da potpiše nalog za ekstradiciju. Srbija će me onda poslati u sigurnu smrt. U Belorusiji me očekuju nasilje, mučenje, uništavanje mog fizičkog i psihičkog zdravlja. Predstoji mi teška borba da mogu da se iz ovog stana vratim kući, a ne da me jedna diktatura uništi“, kaže on.

Međunarodna podrška Andreju Gnjotu

U proleće 2024. je Interpol blokirao pristup podacima o Andreju Gnjotu, a u julu je saopštio delegaciji Evropske unije u Srbiji da nema razloga da Gnjot bude na međunarodnoj poternici.

Mari Straters, direktorka za region Istočne Evrope i Centralne Azije pri međunarodnoj nevladinoj organizaciji Amnesti internešenal, kaže da je, „usled stalnih teških povreda ljudskih prava u Belorusiji“ i rizika za Andreja Gnjota, važno da srpske vlasti „odmah obustave proces ekstradicije“. Prema njoj, neko ko je učestvovao u akcijama kritike režima „ne sme ni pod kojim uslovima da bude predat režimu Aleksandra Lukašenka“.

Petar Vidosavljević iz Beogradskog centra za ljudska prava napominje da je Beograd više puta u procedurama ekstradicije prekršio ljudska prava: „Dosadašnja praksa je pokazala da sudovi u svojim odlukama izričito izjavljivali da oni ne odlučuju o tome, da li nekoj osobi posle deportacije u njenu zemlju preti mučenje“. On je objasnio da to prema sudovima spada u nadležnost institucija zaduženih za dodelu političkog azila ili Ministarstva pravde, koje može da zaustavi deportaciju ako se radi o političkim krivičnim delima.

U međuvremenu su u 20 zemalja održani skupovi podrške za Andreja Gnjota. Beloruska nezavisna filmska akademija (BIFA) objavila je pismo podrške i njega su potpisale stotine ljudi iz domena kulture, a među njima su dobitnica Nobelove nagrade za književnost Svetlana Aleksijevič, predsednica Evropske filmske akademije Žilijet Binoš, filmski režiseri Vim Venders i Jorgos Lantimos, pozorišni režiser Kiril Serebrenikov, glumica Sandra Hiler kao i režiserka i glumica Margarete fon Trota.

Sarađivala na članku: Sanja Kljajić, Beograd

*ovaj članak je preuzet sa nemačkog jezika