Dečija pornografija i sajber-kriminal u porastu

„Dečija pornografija“ – savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer naglašava da ne voli tu reč, ali povod zašto je spominje jeste predstavljanje Izveštaja o kriminalu za 2021. godinu. Posebno je zabrinuta zbog „užasnih razmera“ tog oblika nasilja i zlostavljanja. I zato što su se brojke više nego udvostručile u odnosu na prethodnu godinu.

„Razlog za to je i činjenica da se značajno povećao pritisak za sprovođenje istrage i da je otkriveno više krivičnih dela“, dodaje Fezer.

Važne informacije iz SAD

Na predstavljanju izveštaja, pored ministarke Fezer sedi predsednik Saveznog ureda za borbu protiv kriminala (BKA) Holger Minh i navodi konkretne brojke: 44.276 registrovanih slučajeva seksualnog nasilja dece i mladih. Glavni razlog naglog povećanja su informacije koje su stigle iz SAD, koje su u Nemačkoj proveravane i uz pomoć kojih se ušlo u trag počiniocima. Iza svega stoji kriminal vezan za dečiju pornografiju, čije tržište širom sveta beleži rast.

„Već sada možemo da predvidimo da će broj tih slučajeva nastaviti da raste“, kaže Minh, misleći pritom na više od 62.000 „krivično relevantnih informacija“ iz SAD, od kojih većina još uvek nije obrađena. „Rasvetljavanjem mračne zone na osnovu tih informacija, moguće je korak po korak sagledati prave razmere te vrste kriminala.“

S analogne u mračnu digitalnu zonu

I u oblasti sajber-kriminala brojke se znatno povećavaju: u aktuelnom izveštaju BKA navodi se više od 146.000 slučajeva, što je povećanje od dobrih 12 odsto. Finansijska šteta iznosi oko 220 milijardi evra, saopštilo je Nemačko udruženje digitalne industrije Bitkom. Minh još dodaje: „Sve u svemu, primećujemo strukturnu promenu kriminala, a tokom korona-pandemije sve se ponovo ubrzalo.“

Tako se broj takozvanih imovinskih delikata tokom poslednjih deset godina smanjio za 37 odsto. S druge strane, broj sajber-delikata je od 2015. udvostručen: „To je pomeranje kriminala sa analogne, svetle, u mračnu, digitalnu zonu. Pritom postoji jedna razlika: imovinski delikti se veoma, veoma često prijavljuju, ako ništa drugo zbog osiguranja“.

Jednostavno objašnjenje za manje provala

Međutim, stopa prijavljivanja sajber-kriminala je, prema podacima BKA, „izuzetno niska“. Nemačkim bezbednosnim službama poznato je da pogođene kompanije često odustaju od prijavljivanja napada iz virtuelnog prostora. Razlog za to je strah da bi to moglo da našteti njihovom ugledu, jer uspešni sajber-napadi mogu biti znak nedostatka zaštitnih mera.

To da stopa kriminala u stvarnom svetu, za razliku od virtuelnog, nastavlja da opada, šef BKA Minh objašnjava kao posledicu pandemije, kao što je to bio slučaj i prethodne godine. Najbolji primer za to je broj provala u stanove i kuće: „Ljudi su bili više kod kuće i onda, naravno, nije bilo toliko mogućnosti za provale.“

Rekordan broj rasvetljenih slučajeva

Minh takođe ima dobre vesti i kada je reč o broju rasvetljenih slučajeva. Od svih poznatih krivičnih dela rasvetljeno je njih 58,7 odsto, što je novi rekord. Tri četvrtine od skoro 1,9 miliona osumnjičenih su muškarci. Za oko pet odsto, odnosno nešto više od pet miliona, takođe je opao i broj prijavljenih delikata 2021. godine – od džeparenja, do ubistava.

Već postoje i prve naznake o situaciji u 2022. godini. Smanjen je broj korona-demonstracija, pa samim tim i broj krivičnih dela vezanih za njih, poput napada na lokalne političare ili novinare. „Pad je primetan od februara, i pre početka rata u Ukrajini”, kaže za DW predsednik BKA Minh. Tokom takozvanih „šetnji ponedeljkom“, broj učesnika je s maksimalnih 300.000, opao na 60.000. Ali, kako se navodi, atmosfera je „i dalje napeta“.

Podrška Putinovom ratu bi mogla da bude kažnjiva

Savezni ured za borbu protiv kriminala (BKA) i policije šesnaest nemačkih saveznih pokrajina suočeni su i sa posledicama ukrajinskog rata u Nemačkoj. Među ugroženima su pre svega žene i deca. „Imamo devet slučajeva seksualnih napada“, kaže Holger Minh. Prema njegovim rečima, skoro svi su se desili u kolektivnim smeštajima. U tom kontekstu, Minh je pohvalio pomoć koju pružaju privatna lica „kada je reč o prevenciji za izbeglice“.

Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer pažljivo prati jedan drugi fenomen vezan za invaziju Vladimira Putina u Ukrajini: skupovi podrške agresoru Rusiji na kojima se pojavljuje i simbol „Z“, koji je nacrtan na ruskim tenkovima. „To prelazi određeni prag“, ocenjuje Fezer. Konkretno, to je odobravanje krivičnog dela. „Trenutno ispitujemo da li tu možemo nešto da zabranimo“, kaže nemačka ministarka.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.