Dalje ruke od medija!

Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a za slobodu medija, jednom prilikom JE rekla da je ponekad oštra na rečima kada govori o medijskoj situaciji na Zapadnom Balkanu, ali da to čini „jer se diplomatskim rečnikom teško šta može da postigne“. Takođe je rekla i to da nezavisnost medija i slobodno izveštavanje predstavljaju svakodnevnu borbu. Dunja Mijatović dobitnica je ovogodišnje Karlove medalje za evropske medije. „Médaille Charlemagne biće joj biti uručena 30. aprila ove godine. Sa predstavnicom OEBS-a za slobodu medija razgovarali smo o trenutnoj medijskoj slici Zapadnog Balkana.

Dojče vele: Gospođo Mijatović, na Balkanu se uvek iznova nalaze primeri gušenja medijskih sloboda. Kako u tom smislu gledate na trenutno stanje na Balkanu?

Dunja Mijatović: Glavni problem koji preovladava širom Balkana jeste taj da region nije prevazišao nasleđe prethodnog sistema. A pod tim podrazumevam kontrolu medija. Postoji mnogo pitanja o kojima stalno govorim: od pretnji i napada, nekažnjavanja, preko uredničke i finansijske nezavisnosti javnih servisa i njihovih regulatornih tela, do implementacije medijskih zakona i transparentnosti vlasništva medija i njihovog finansiranja. Doduše, vidljivi su neki pozitivni koraci i moja kancelarija pokušava da se uključi na različite načine. Na primer, pomogli smo pri otvaranju prvog Saveta za štampu na prostoru BJR Makedonije, takođe trenutno radimo na etičkom kodeksu sa ključnim medijskim kućama u Crnoj Gori. Takođe znam da postoje napori da se uspostavi mreža samoregulatornih tela u Jugoistočnoj Evropi pod pokroviteljstvom Saveta Evrope, a što bi, prema mom mišljenju, značajno doprinelo poboljšanju kvaliteta samog novinarstva, ali i novinarske solidarnosti u regionu. Radujem se realizaciji projekta. Kao pozitivan razvoj može se takođe okarakterisati i formiranje nezavisne komisije koja će nadgledati istragu o ubistvima novinara. Ali, to još uvek ne može da zameni odgovornost državnih institucija i preko potrebnu političku volju i napor da se ubice i nalogodavci tih strašnih napada na medije privedu pravdi. Sigurnost novinara će uvek biti prioritet naše organizacije. Nažalost, Zapadni Balkan nije imun na uznemiravanje, zastrašivanje pa čak i nasilne napade na novinare i njihovu imovinu.

Nedavno su iznete optužbe na račun makedonske vlade da se više od sto novinara svakodnevno prisluškuje. Postoji li neki sličan primer u Evropi i može li Vaša organizacija da zaštiti novinare u Makedoniji?

Mi smo izdali i javno saopštenje tim povodom, i glavna poruka je bila jasna: neprihvatljivo je da se novinari prisluškuju i nadziru. Takođe sam pozvala na brzu istragu u ovom slučaju. Ovo nažalost nije prvi put da čujem da se novinari prisluškuju i to je jednostavno neprihvatljivo. Takvo narušavanje privatnosti krši novinarsko pravo na zaštitu izvora i vrlo efektno osujećuje svaki pokušaj bavljenja istraživačkim novinarstvom. U avgustu prošle godine pozdravila sam odluku Okružnog suda u Viljnusu, kada je nelegalnim proglasio prisluškivanje telefonskih razgovora deset bivših i sadašnjih saradnika Baltic News Service, jedne od najvećih novinskih agencija u Litvaniiji. Nešto skorije, u januaru ove godine, izrazila sam zabrinutost zbog toga što je britanska tajna služba bez sudskog naloga prisvajala poštu i druga dokumenata novinara, pod maskom ovlašćenja koje im daje Uredba o istraživačkim ovlašćenjima (RIPA). Ono što želim da kažem jeste to da nezakonito prisluškivanje ne bi trebalo da se događa, a ako se dogodi mora da bude procesuirano.

Proteklih godina dali ste više izjava u vezi s Makedonijom, susretali ste se s najvišim makedonskim zvaničnicima. Kakav je Vaš utisak danas, posle tih susreta? Da li vlasti u Makedoniji imaju volju i želju da omoguće razvoj nezavisnih i slobodnih medija u zemlji?

Naša organizacija je u konstantnom dijalogu s vlastima i u mnogim slučajevima smo dogovorili promene koje bi omogućile jačanje medijskih sloboda u zemlji. Jedan od primera jeste i novi medijski zakon na kojem su zajedno sa tamošnjim vlastima radili i naši eksperti, a većina naših ključnih komentara je uvrštena u sam zakon. Druga pitanja su ostala po strani, na primer bezbednost novinara. Jer, iako Tomislav Kezarovski nije više u zatvoru, ostala je i dalje kriminalna prijava za njegove novinarske aktivnosti. A to je obeshrabrujuća poruka medijima. Mnogo više treba da se uradi kako bi se poboljšala medijska situacija u zemlji.

Krajem godine smo u BiH imali slučaj „dva papka“ i pretres prostorija portala Klix.ba, a nedavno bahatost Milorada Dodika, doduše po ko zna koji put, koji je komentarisao čak i izgled jedne novinarke. Kako vidite trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini?

Situacija po pitanju medijskih sloboda u BiH je sumorna. Postoje mnoga pitanja koja moraju pod hitno da se reše. Trenutno postoji ogromna sumnja u održivost javnog emitera i sprovođenje digitalizacije. Trećeg aprila sam uputila pismo odgovornima da obezbede efikasan sistem finansiranja što bi obezbedilo i finansijsku i uredničku nezavisnost pre nego što se kompletan sistem uruši. Takođe sam pisala i o prelasku na digitalno emitovanje. Bosna i Hercegovina je jedina zemlja regiona koja još uvek nije pokrenula značajnije korake u smeru digitalizacije. To bi neke regione moglo da ostavi bez televizijskog signala kada se 17. juna bude prešlo na digitalno emitovanje. Nedavno je izdato i javno saopštenje koje se bavi tim pitanjem. Takođe sam pisala i Predsedništvu BiH, 27. januara ove godine, i o ovoj temi ali i o porastu nasilja i pretnji protiv medija i samih novinara; veliki broj tužbi za klevetu protiv medija, koje su pokrenuli neki visoko pozicionirani političari, kao i o funkcionisanju i nezavisnosti Regulatorne agencije za komunikacije (RAK). Nadam se da ću uskoro otići u zvaničnu posetu u BiH i videti na licu mesta kako naša organizacija može da pomogne u ovim, ali i pitanjima drugih medijskih sloboda u zemlji.

Evropski fond za Balkan je nedavno takođe predstavio izveštaj o stanju medijskih sloboda i integritetu medija na Balkanu. Smatra se da je sloboda medija u regionu u drastičnom padu. Poseban je osvrt na tri zemlje: Srbiju, BiH i Makedoniju. Kakva su Vaša iskustva?

Želim da kažem da generalni trend medijskih sloboda u regionu koji pokriva OEBS, uključujući i tri zemlje za koje me pitate, jeste da se situacija ubrzano pogoršava. To znači da se borimo protiv istih stvari protiv kojih smo se borili pre deset i 15 godina. Novinari su i dalje pod pretnjom zbog onog što kažu ili o čemu pišu. Politički interesi i interesi vlade moraju da izađu iz medija, ili, kako ja često imam običaj da kažem: dalje ruke od medija!

Šta Evropa konkretno može da učini po tom pitanju? Sve tri zemlje su na tzv. „evropskom putu“. Sloboda mišljenja i nezavisno novinarstvo je nešto što je temelj evropskog društva. Može li se s tim u vezi izvršiti uticaj na vlade pomenutih zemalja?

Evropska komisija ima veliku ulogu u regionu, a samim tim i ogromna ovlašćenja koja takođe uključuju i veći pritisak na zemlje da ispune standarde kada je reč i o medijskim slobodama. Međunarodna zajednica bi morala da deluje snažnije, tražeći od zemalja da poštuju ljudska prava, a prvenstveno slobodu medija. Ako to nije rešeno, ne može da napreduje čitav region. Međunarodne organizacije, uključujući i moju kancelariju, mogu pomoći na više načina u promovisanju medijskih sloboda i njihovom jačanju, i to radimo na dnevnoj bazi. Naši napori sežu u rasponu od promovisanja i obezbeđivanja novinarske sigurnosti, asisitiranja na razvoju medijskog pluralizma i slobode interneta, do povezivanja novinara, predstavnika civilnog društva i vlade.