Da li Zapad koči Ukrajinu u ratu?

Posle žestokog ruskog granatiranja ukrajinskih gradova početkom godine, u Nemačkoj su ponovo glasni oni koji traže da se Kijevu isporuče krstareće rakete tipa Taurus. Sa dometom do 500 kilometara, Taurus bi mogao da se koristi protiv ciljeva na ruskoj teritoriji. Međutim, Kijev je spreman da obeća da to neće učiniti.

Mari-Agnes Štrak-Cimerman (FDP) predsednica Odbora za odbranu u Bundestagu, rekla je u petak (05.01.) listu „Rajniše post”: „Nemačka mora konačno da ih isporuči kako bi prekinula ruske linije snabdevanja”, misleći pritom na krstareće rakete srednjeg dometa tipa Taurus.

Portparol nemačke vlade je u sredu (03.01.) potvrdio stav vlade: Kancelar Olaf Šolc odbacuje isporuku Taurusa sa obrazloženjem da to povećava rizik od „eskalacije" i umešanosti Nemačke u rat u Ukrajini.

Da li Berlin (opet) čeka Vašington?

Ukrajina od proleća 2023. dobija oružje najvećeg dometa – oko 250 kilometara – iz Ujedinjenog Kraljevstva (Storm Shadow) i iz Francuske (Scalp EG). Sa ovim raketama Ukrajina bi mogla da napadne ciljeve iza fronta na okupiranim teritorijama u Donbasu i na Krimu.

Međunarodno priznatu rusku teritoriju je zabranjeno granatirati - to je deo uslova isporuke za svo oružje koje Zapad isporučuje Ukrajini. Ali to Berlinu očigledno nije dovoljno.

„Čini mi se da će kancelar Šolc isporučiti Taurus Ukrajini samo ako SAD obezbede slično oružje", rekao je za DW Niko Lange, ekspert Minhenske bezbednosne konferencije.

To bi mogle biti balističke rakete sa dometom od oko 300 kilometara tipa ATACMS. U jesen 2023. SAD su Ukrajini isporučile rakete ATACMS sa kasetnim bojevim glavama i dometom od oko 160 kilometara.

Slično je bilo pre godinu dana, kada je radilo savremenim borbenim tenkovima: Nemačka je pristala tek nakon što je to učinio Vašington. Lange kaže da se nada da će odluka za isporuku oružja srednjeg dometa biti doneta „uskoro" u Berlinu i Vašingtonu.

Jedna od karakteristika raketa Taurus je da se smatraju idealnim za uništavanje bunkera i mostova. Krimski most bi bio jedna takva meta od velikog strateškog značaja. Ali do sada ukrajinske oružane snage nisu napale most između Rusije i Krima zapadnim oružjem, iako se njegov veliki deo nalazi na teritoriji Ukrajine.

Kijev je održao reč

Od početka ruske invazije, Zapad je odredio da se njegovo oružje ne može koristiti za napad na međunarodno priznatu rusku teritoriju. Kijev je na ovo uvek pristajao i do sada je držao svoju reč: u napadima na Belgorod krajem 2023, na ruske brodove u Novorosijsku ili u napadima dronovima na Moskvu - za koje Kijev zvanično nije preuzeo odgovornost - Ukrajina je očigledno koristila oružje svoje proizvodnje.

Bilo je samo nekoliko incidenata u kojima su Ukrajinci možda koristili zapadno oružje na ruskoj teritoriji. Ruski i ukrajinski izvori su 13. maja 2023. izvestili da je u regionu Brjanska na granici sa Ukrajinom oboreno nekoliko ruskih letilica - oko četiri aviona i helikoptera. Pretpostvljalo se da su Ukrajinci koristili PVO sistem Patriot iz Sjedinjenih država.

Otprilike u isto vreme, borci „Legije Sloboda Rusije" i „Ruskog dobrovoljačkog korpusa" ušli su sa teritorije Ukrajine u rusku Belgorodsku oblast. To su paravojne grupe koje tvrde da su ruski državljani i protive se Putinu. U operaciji u Belgorodu koristili su zapadno naoružanje i laka zapadna oklopna vozila, što je izazvalo kritike partnera Ukrajine. Drugi takvi slučajevi nisu poznati.

Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, general Valerij Zalužni, više puta je izjavio da je za pobedu Ukrajine važno da napadne rusku vojsku na ruskoj teritoriji:

„U ratu je moguće i neophodno ubiti neprijatelja. na njegogovoj teritoriji" rekao je Zalužni u intervjuu za „Vašington post" u julu 2023. Ako se ukrajinski partneri „plaše” da se upotrebi njihovo oružje, „ubijaćemo  svojim sopstvenim”.

Zapad ne želi da „provocira" Rusiju?

Ukrajina trenutno ionako ima „kritično malo zapadnih raketa za napade koji ne mogu ništa da promene na bojnom polju", rekao je za DW kijevski vojni ekspert Sergej Hrabskij.

 „Oružje koje se isporučuje je efikasnije protiv taktičkih objekata koji se nalaze prvenstveno na okupiranoj teritoriji Ukrajine. Tek kada bude stotina – umesto desetina – zapadnih raketa, bilo bi vredno razmisliti o njihovoj upotrebi, na primer, protiv ciljeva u Belgorodskoj oblasti.

Hrabskij izražava razumevanje za poziciju Nemačke i Zapada: Partneri Ukrajine trenutno nisu spremni da odbiju pretnju ruskog napada na zemlje NATO, pa ne žele da provociraju nuklearnu silu Rusiju.

Povelja UN daje Ukrajini pravo da se brani

Prema Markusu Rajsneru, istoričaru i pukovniku Generalštaba austrijske vojske, „strah mnogih zapadnih zemalja često je zasnovan na čistom egoizmu" - žele da se vrati „stari život" i da ponovo imaju „dobre poslove" sa Rusijom. Ali s tim je gotovo, kaže Rajsner.

U tom pogledu, Zapad indirektno uskraćuje Ukrajini pravo da brani svoju teritoriju priznatu međunarodnim pravom: „Ne isporučujete sve što imate od svog vojnog 'alata'", rekao je Rajsner za DW. „Međutim, teško je zabiti eksere bez čekića."

Prema Rajsnerovim rečima, ukrajinske oružane snage već duže vreme izvode specijalne operacije na ruskoj teritoriji. Napadi dronovima više služe tome da ruskom stanovništvu pokažu da „rat ne besni negde daleko". On priznaje da je teško izbeći civilne žrtve u urbanim sredinama, ali u poređenju sa onim što radi sama Rusija, akcije Ukrajine u Rusiji imaju vrlo male posledice:

„Rusi su za nekoliko dana izveli više od 500 napada raketama i dronovima", kaže Rajsner i još jednom kritikuje NATO: „Kako je reagovao Zapad? Nekoliko suvih rečenica i deklaracija o namerama".

Ovaj tekst je izvorno objavljen na nemačkom.