Da li je Netfliksova serija „1899“ plagijat?

Ubrzo nakon što je Netfliks počeo da emituje svoju novu seriju „1899“, javila se brazilska autorka stripova Meri Kagnin tvrdeći da su nekoliko delova serije ukradeni od nje.

„Šokirana sam da je serijal ’1899’ prosto identičan s mojim stripom ’Crna tišina’ koji je objavljen 2016“, napisala je Kagnin na Tviteru.

Ona pominje piramidu, brod, multinacionalnu posadu i pretpostavlja da su kreatori serije otkrili njen rad na međunarodnom sajmu stripa. Zatim, takođe na Tviteru, piše da ima „bezbroj slučajeva gringosa“ koji nas „kopiraju“, bez obzira da li je reč o filmovima, serijama ili muzici, a prvenstveno cilja na ogroman uspeh filma „Pijev život“. Činjenica je da je kanadski pisac Jan Martel, čija je priča tako uspešno ekranizovana, priznao je da je bio inspirisan jednom brazilskom knjigom.

Baran Bo Odar i Jantje Frize, autori serije „1899“, kao i hit-serije „Dark“, kažu da su nepravedno optuženi i dodaju da ne poznaju ni Brazilku, niti njen rad. Tvrde i da nikada ne bi krali od drugih umetnika, jer su i sami umetnici. No, ovaj slučaj je sada kod advokata.

„Čudnije stvari“

Uspeh serije „Čudnije stvari“ (Strenger Things) ima mnogo reminiscencija na avanturističke filmove iz 1980-ih, kao što su „Gunisi“ i „E.T.“ Stivena Spilberga ili dramu „Ostani uz mene” zasnovanu na priči Stivena Kinga. Ali ni Spilberg ni King se ni na koji način nisu žalili autorima serije „Čudnije stvari“, blizancima Rosu i Metu Daferu.

Ali jeste Čarli Kresler, relativno nepoznat filmski autor koji u svom kratkom filmu „Montauk“ priča priču o dečaku koji nestaje bez traga, u malom gradu koji se slučajno nalazi u blizini misterioznog vojnog objekta, a sve začinjeno paranormalnim okolnostima.

Kesler kaže da je blizancima Dafer pričao o svom filmu na marginama filmskog festivala Tribeka u Njujorku, ali da do saradnje nikada nije došlo. Dve godine kasnije, Netfliks je objavio „Čudnije stvari“, priču o dečaku koji nestaje malom gradu, a koji se nalazi u blizini misterioznog vojnog objekta… Tek kada je serija doživela uspeh, Kesler je izašao u javnost s optužbama za plagijat. I braća Dafer su celu stvar predala u ruke advokatu, jer tužba protiv njih nije bila ništa drugo do pokušaj da se profitira na tuđoj kreativnosti i trudu.

„Igre gladi“

U leto 2022, režiser Kventin Tarantino izjavio je na jednoj američkoj televiziji da smatra da je serija „Igre gladi“ (The Hunger Games) kopija japanskog filma „Kraljevska bitka“.

To nije bilo ništa novo za autorku „Igara gladi“ Suzan Kolins koja je više puta je optuživana da je ukrala ideju za svoje knjige. Na primer, govori se da je koristila Stivena Kinga, koji u svojoj knjizi „Lov na ljude“ (Manhunt) govori o porodičnom čoveku koji učestvuje smrtonosnoj igri da bi zaradio za lek za teško bolesnu ćerku. Priča je snimljena 1987. pod naslovom „Trkač“ s Arnoldom Švarcenegerom u glavnoj ulozi.

Bez obzira da li je u pitanju „Kraljevska bitka“, „Igre gladi“ ili „Trkač“, u svim tim distopijama ljudi se bore za goli opstanak na radost izopačene publike.

„Igra lignje“

I za južnokorejsku seriju „Igra lignje“ se priča da je kopija japanskog horora iz 2014. „Po volji Bogova“.

Jeste, i ovde se igraju dečije igre, a gubitnici ginu. Ali cela priča je na kraju potpuno drugačija: u „Igri lignji“ (Squid Game) odrasli s ogromnim dugovima dobrovoljno učestvuju da bi osvojili milijarde. Radnja filma „Po volji Bogova“ smeštena je u japansku srednju školu i deca su primorana da učestvuju u smrtonosnim igrama.

Režisera Hvang Duang-Hjuka se zaista ne bi moglo optužiti za krađu ideje: on je još od 2008. pokušavao da proda svoju priču – sve dok nije uleteo Netfliks.

Ko je prvi imao ideju?

Bilo da se radi o muzici, pričama ili filmovima, optužbe za plagijat su svakodnevnica. Nije lako dokazati da je neko prvi imao određenu ideju. Isto tako je teško dokazati da su drugi ukrali ideju. Uostalom, nije sasvim nemoguće da dvoje od osam milijardi ljudi u svojim glavama imaju slične misli, slične melodije ili slične priče.

Zbog toga tužbe za plagijat retko imaju šanse za uspeh na sudu, posebno u slučaju filmova u kojima je uključeno mnogo kreativaca i proces stvaranja je dug. Osim toga, veliki filmski studiji ili producentske kucće imaju čitave brigade dobrih advokata i mnogo novca kako bi mogli da dobiju takve sudske sporove.

Iznošenje „dokaza“ na internetu

Autori „1899“ su na Tviteru i Instagramu doživeli pravu lavinu optužbi od obožavalaca brazilske autorke. Ljubitelji njenih stripova pokrenuli su rasprave ispod njenog tvita – koje scene, koji likovi, koji simboli su ukradeni.

Nasuprot tome, obožavaoci „1899“ kažu da su pomenuti primeri fundamentalni elementi naučne fantastike. Režiser „1899“ Baran Bo Odar takođe je na Instagramu prilično jasno prokomentarisao tu galamu na internetu, koja se kretala do ličnih napada na njega i njegovu suprugu i koautorku Jantje Frize. Internet je, kaže, postao čudno mesto.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.