Da li je Francuska spremna za Marin Lepen?

Zima se uvlači u kosti. Ali, Loran Sale stoji na pijaci. Smrznutih ruku deli letke na kojima se vidi lik Marin Lepen, predsednice Nacionalnog fronta. Najveći broj prolaznika prođe pored njega, ali poneko se i zaustavi i dozvoli da mu letak sklizne u torbu u kojoj nosi sir ili povrće. Loran pokušava da sa jednim tamnoputim mladićem porazgovara o politici, dok ga jedna žena ljubi u obraz i donosi mu čašu vina da nazdrave za Novu godinu. „Vidim promenu kod ljudi koje srećem“, kaže Loran. On se učlanio u Nacionalni front pre tri decenije, kada je imao 16 godina. „Mnogo manje se suprotstavljaju, jer su prestali da nas se plaše. Sada na nas gledaju kao na izabrane nosioce dužnosti.“

Iako je Nacionalni front već dugo čvrsto na francuskoj političkoj sceni, tek odnedavno se ta stranka bori za priznanje na višem nivou. Članovi te partije nadaju se da će njihova predsednica Marin Lepen uspeti da postane prva žena predsednica Francuske. „Pre pet-šest godina birači nisu hteli da prilikom anketa uopšte odgovore da razmišljaju da glasaju za Nacionalni front“, kaže Žan-Iv Kami, ekspert za desničarski ekstremizam. „Danas to pričaju mnogo otvorenije, iako Nacionalni front nije promenio svoje pozicije po pitanju nacionalnog identiteta, imigracije ili mržnje prema strancima.“

Svet očima Marin Lepen

Lepenova je nedavno na jednoj konferenciji za novinare saopštila koji bi bili njeni prioriteti kao predsednice. Među njima su i novi pregovori o članstvu Francuske u Evropskoj uniji, uključujući i sprovođenje referenduma o eventualnom „fregzitu“ samo šest meseci nakon preuzimanja dužnosti predsednice. Ona je takođe najavila smanjenje broja poslaničkih mesta u francuskom parlamentu, što je deo šireg programa za smanjenje državne administracije.

Marin Lepen je takođe branila narastajući populizam u Evropi i Americi. „Da li su oni (populisti) jedini koji žele da odbrane narodnu vladu – vladu koja će biti za narod i vladati u ime naroda“, pitala je Lepen strane novinare. „Ako je to tako, onda vrlo rado prihvatam da me nazivaju populistkinjom.“

Za krizu u Ukrajini Marin Lepen optužila je Evropsku uniju. Ona je bila prva koja je čestitala Donaldu Trampu na pobedi i tako pozdravila nadu u bolje odnose između SAD i Rusije. „Ja ne želim rat između SAD i Rusije iz jednog čisto egoističkog motiva: mi smo u sredini“, rekla je Lepenova i pozvala nekadašnje zaklete neprijatelje da, zajedno sa Francuskom, osnuju alijansu za borbu protiv ekstremizma.

Zašto je Nacionalni front lošiji od drugih?

Analitičari procenjuju da će marin Lepen dobiti prvi krug izbora u aprilu, a da će u drugom krugu, koji će biti održan u maju, izgubiti od kandidata konzervativaca Fransoa Fijona. Slično je bilo i 2002. kada je njen otac Žan-Mari Lepen u drugom krugu izgubio od Žaka Širaka. Za njega je glasalo 82 odsto birača što je ocenjeno kao svojevrstan referendum protiv ekstremizma. Pritom se ne sme smetnuti s uma da je Marin Lepen danas 25 godina mlađa nego što je bio Žan-Mari Lepen tada, i da je mnogo omiljenija nego njen uvek svađalački raspoloženi otac.

A na pijaci u Suresenu, Loran Sale pronašao je potencijalnog glasača za Marin Lepen. Tehničar za računare Olivije Nikola razmišlja da svoj glas dâ Marin Lepen. On istina nije saglasan sa njenim ekonomskim programom, ali smatra da se imigracija u Francusku mora ograničiti i da moraju da se vrate kontrole na državnim granicama. „Lepenova ima integritet“, kaže on – ali ne veruje da će ona da pobedi. Optimističnija je 59-godišnja Evelin Nodeks. Ona je uverena da je Francuska spremna za promene. „Levica ili desnica – pa sve je to isto“, kaže Evelin: „Ovo je politički zastoj, a Nacionalni front nije bio nikada na vlasti. Zašto bi oni bili lošiji od drugih?“