Da li dvostruki standardi Zapada podrivaju svetski poredak?

„Bez obzira gde idem, svuda se suočavam sa optužbama za dvostruke standarde", izjavio je visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel u maju na Univerzitetu Oksford.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je na prošlogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji: "Šokiran sam koliko smo izgubili poverenje Globalnog juga."

A nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, nakon što je kritikovala stanje ljudskih prava u Kiniod svog tadašnjeg kineskog kolege Ćin Ganga dobila je odgovor: "Ono što Kini najmanje treba jeste učitelj sa Zapada."

Iz zemalja Globalnog juga odavno stižu optužbe da Zapad podržava globalni poredak zasnovan na pravilima samo kada mu to odgovara. Međutim, u poslednje vreme ove optužbe su se pojačale, naročito od početka rata u Ukrajini i sukoba između Izraela i Hamasa.

Indija: Evropski problemi nisu problemi celog sveta

Posebno je ruski napad na Ukrajinu naterao zapadne lidere da ovaj sukob predstave kao borbu za svetski politički poredak: predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je da bi pobeda Rusije "mogla značiti kraj međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima". Odbrana Ukrajine je odbrana principa tog poretka.

Međutim, pokušaji Zapada da za sankcije protiv Rusije pridobije demokratske zemlje Globalnog juga, koje su mu inače bliske, često su propadali. Tako je bilo sa Indijom, Brazilom i Južnoafričkom Republikom. Sve te zemlje nastavljaju trgovinu sa Rusijom, u nekim slučajevima više nego pre rata, iako ne žele da to bude shvaćeno kao podrška ruskom napadu na Ukrajinu.

Govoreći o ratu u Ukrajini, indijski ministar spoljnih poslova Subrahmanjam Džajšankar je rekao da Evropljani očigledno veruju da su "evropski problemi problemi celog sveta, ali problemi sveta nisu evropski problemi."

A indonežanski ministar odbrane Prabovo Subijanto Džojohadikusumo dodao je da, kada je reč o zalaganju za mir, zapadne vlade očigledno imaju "jedne principe za Ukrajinu, a druge za Palestince."

Pravila za sve ili „raznolikost civilizacija"?

Sofi Ajzentraut, šefica istraživačkog odeljenja Minhenske bezbednosne konferencije (MSC), u svom radu "Standardna devijacija – pogledi na zapadne dvostruke standarde i vrednost međunarodnih pravila" opisuje rastući problem za Zapad: U svetu sve veće geopolitičke rivalizacije, zapadni model poretka zasnovanog na pravilima sve više gubit kredibilitet, i to baš u trenutku kada Zapad gubi relativnu moć.

Alternativni model nudi, na primer, Kina. Umesto globalno važećih pravila, Kina govori o „apsolutnom suverenitetu", što znači ne mešanje u unutrašnje poslove - i o poštovanju „raznolikosti civilizacija".

Kina, kao i Rusija, širom sveta promoviše ovaj alternativni model. Predsednik Vladimir Putin rekao je na samitu sa afričkim vladama prošlog leta, oko godinu i po dana nakon početka rata:

„Pravi multipolarni svetski poredak je u nastajanju, a era u kojoj je jedna zemlja ili grupa zemalja vladala bliži se kraju." Mnoge afričke vlade su ovaj stav dočekale raširenih ruku.

Rasprostranjeno je mišljenje da postojeći poredak međunarodnih pravila i institucija, oblikovan od strane Zapada, koristi pre svega Zapadu samom, dok se zapadne države ne pridržavaju sopstvenih standarda.

To potvrđuje i anketa MSC-a sprovedena u devet gusto naseljenih zemalja Globalnog juga. Istovremeno, anketa pokazuje da mnogi ljudi u ovom delu sveta ipak veruju u vrednost postojećih međunarodnih pravila.

Kritika je često opravdana

Sofi Ajzentraut jasno ističe: Kritika zapadnog licemerja često je opravdana. Tako zemlje Globalnog juga ukazuju, na primer, da su SAD i druge zapadne države insistirale na principu teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali su se oglušile o taj princip tokom američke invazije na Irak 2003.

Zapadne države su, takođe, kršile ljudska prava tokom nezakonitih hapšenja u borbi protiv terorizma. A Evropljani su sarađivali sa severnoafričkim autokratama kako bi sprečili migraciju u Evropu.

Međutim, Ajzentraut napominje da kritičari iz zemalja poput Kine i Rusije često koriste ove optužbe da bi relativizovali sopstvene prekršaje. Ili opravdavaju spoljnopolitički pristup koji se uopšte ne vodi moralnim principima, već isključivo sopstvenim, usko shvaćenim interesima. Kao posledica toga, širom sveta se dovodi u pitanje vrednost univerzalnih pravila.

Svet bez ikakvih pravila bio bi noćna mora

Zapadne države, prema rečima Sofi Ajzentraut, suočene su s dilemom: Boje se da bi samokritičan odnos prema sopstvenoj nedoslednosti išao na ruku njihovim globalnim rivalima. S druge strane, ako ignorišu kritike, s pravom će biti smatrane arogantnim, što, kako je predsednik Makron jednom prilikom  rekao na MSC-u, "podstiče novi cinizam koji razara globalni poredak".

Autorka preporučuje tri stvari kao odgovor.

Prvo zapadne države bi, naravno, trebalo da što je više moguće smanje takve protivrečnosti između zahteva i sopstvenih postupaka.

Drugo, trebalo bi da govore iskrenije o tome gde „doslednost ima svoje granice". To takođe znači da svet više ne delimo crno-belo, na države koje poštuju pravila i države koje krše pravila, jer postoji mnogo nijansi sive. Komunikacija uključuje i ukazivanje da autokratski sistemi nemaju otvorenu debatu o sopstvenim protivrečnostima niti mogućnost ispravljanja grešaka.

Na kraju, Ajzentraut smatra da Zapad treba da se suprotstavi onome što kritika zapadnog licemerja često podrazumeva, ali ne izgovara otvoreno: naime, da poredak obeležen dvostrukim standardima nije ništa bolji od poretka bez ikakvih standarda. Ne samo zapadne zemlje, već i mnoge zemlje Globalnog juga imaju mnogo toga da izgube u svetu bez opšteprihvaćenih pravila.