Crnogorski medicinski tim za Avganistan

Slaviša Guberinić iz Narodne stranke upozorava da takve odluke mogu da se plate vrlo skupo - ljudskim životima. ”Sa druge strane su ekonomski razlozi: poznato je da te timove plaćaju države koje ih šalju. Smatram da je Crna Gora mogla mnogo bolje da upotrebi taj novac, nego u slanje NATO misija koje su potpuno bespotrebne. Osim toga, Crna Gora treba da ima što neutralniji stav, a ne da se na ovaj način stavlja na jednu od strana", kazao je on.

Došljaci - nepoželjni

Prema oceni vojnih stručnjaka, misija UN u Avganistanu nije mirovna već pre svega borbena. Ipak, Crna Gora od takve odluke može imati koristi - pre svega kao dobar signal NATO-u da je spremna da sarađuje. U Avganistanu je prisutno više od 35 država, koje sve nisu članice NATO-a, i više od trideset hiljada vojnika, oficira i podoficira. Iako, prema svim analizama, Kabul nije bezbedan, lekari nisu glavna meta. Aleksandar Dedović iz ALFA centra, koji podržava učlanjenje u NATO za Dojče vele upozorava da odlazak medicinskog tima ne treba proglašavati apriori bezbednim, jer se tamo izvode i borbene operacije. “Osim toga, svi oni koji nisu iz Avganistana su tamo nepoželjni”, kazao je Dedović.

Motiv – stručno usavršavanje

Dedović kaže i da je odlazak medicinskog tima samo prethodnica i da se očekuje da će Crna Gora imati borbeni sastav od oko 80 ljudi, koji će po potrebi biti angažovani u misijama po svetu. ”Sigurno je da vojnici neće biti upućeni u misiju dok ne budu obučeni potpuno. Sigurno je da će štab NATO-a nadgledati taj proces i tek kada on i daju zeleno svetlo misije će biti upućene po svetu”, kazao je on. Stručnjaci upozorovaju da će uslovi stanovanja u Avganistanu biti “poljski”, da će biti smešteni u barakama, da je klima surova i da se mora paziti šta se jede i pije. Glavni motiv medicinskog tima, kojeg čine lekar i dva medicinska tehničara, kako se procenjuje, može biti novac - mesečna zarada će biti između četiri i pet hiljada evra, ali i želje za usavršavanjem i napredovanjem.