Pravo i pravda je u socijalnom pogledu populistička, a u nacionalnom tvrdo konzervativna stranka. Tu je tajna što je poboljšala rezultat sa 37,6 odsto od pre četiri godine na 45 odsto u nedelju 13. oktobra 2019.
Najjača opoziciona stranka je liberalno-konzervativna Građanska platforma. Noviteti su veliki povratak Levice koja će biti druga najznačajnija opozicija u Sejmu kao i rekordna izlaznost od 61 odsto – to je dokaz da su i vladajući i opozicija uspeli da pokrenu svoje biračko telo.
Veliki uspeh PiS je iznad svega nagrada za izdašnu socijalnu politiku. Jaroslavu Kačinjskom i ekipi je uspelo da obrlate često zanemarenog „malog čoveka" iz manjih gradova i sela, čoveka koji se oseća pregaženim tranzicijom.
Dečiji dodatak, trinaesta i četrnaesta penzija, poreske olakšice za mlade i minimalna plata za sve upareni su sa neprestanom patriotskom retorikom. To bio recept velikog bosa Kačinjskog za ove izbore. Računica je bila tačna.
Ubedljiva pobeda populista ne bi bila zamisliva bez podrške moćne Katoličke crkve. Nastavlja se alijansa „trona i oltara". Odgovor na to je dobar rezultat antiklerikalne levice. Iskustvo iz drugih katoličkih zemalja poput Španije pokazuje da ovakva alijansa dugoročno može da ima fatalne posledice po crkvu.
Uspeh Kačinjskog je ujedno šamar opozicionoj Građanskoj platformi koja je posle izbornog debakla 2015. godine propustila priliku da se obnovi kadrovski i programski. To se sada gadno osvetilo.
Jedina uteha za opoziciju: bili je tesno, ali u drugom domu parlamenta, Senatu, PiS ipak nema većinu. Opozicija u gornjem Domu neće moći da sruši zakonske predloge PiS-a, ali će barem moći da ih uspori.
Nova ubedljiva pobeda PiS može imati teške posledice po demokratiju i vladavinu prava u Poljskoj. Opravdan je strah da će Poljska mutirati u „iliberalnu" demokratiju, u neku vrstu poluautoritarne države.
Prve četiri godine vladavine pokazale su da istinski poljski moćnik Jaroslav Kačinjski teži da podredi nezavisne institucije poput pravosuđa kao i medije. Njegov ratoborni politički nastup onemogućava kompromise sa opozicijom koji bi trebalo da budu deo demokratske kulture. Otuda uvek previsoka temperatura političkih sukoba čije posledice mogu biti opasne.
Jak mandat koji su birači dali PiS znači da će Poljska ostati težak partner celoj EU i, pojedinačno, Nemačkoj. Ukoliko PiS, kao što je najavila u izbornom programu, istraje u spornim reformama pravosuđa i medijske scene, to će sigurno doneti novo zatezanje sa Evropskom komisijom.
U izbornom programu se našao i zahtev Nemačkoj za ratnim odštetama. Tu će zvanični Berlin morati da pokaže da razume Poljake i da ponudi odgovor drugačiji od klasičnog: „Za nas je stvar gotova."
Jedno je izvesno: i Berlin i Brisel moraju da se pomire sa činjenicom da će još četiri godine imati pred sobom nezgodnu i svađalačku vlast u Varšavi.