Bundesverove liste za odstrel

Mobilni telefoni oba talibanska portparola koji bi – prema rečima jedne kontakt-osobe u Pakistanu – trebalo da budu aktuelni, u utorak ujutru (30.12.) neprestano su bili isključeni. Možda su obojica već odavno promenili brojeve, možda ih uključuju samo kada moraju da telefoniraju – iz sigurnosnih razloga: jer pomoću signala mobilnih telefona zapadne tajne službe lociraju svoje ciljeve u Avganistanu i Pakistanu. To znači da bi osobe koje su na listi za odstrel zapadne vojne alijanse trebalo likvidirati ili uhapsiti.

Ta lista je u borbi protiv Talibana u Avganistanu bila od centralnog značaja, piše nedeljnik Špigel: NATO je svojom listom, na kojoj je bilo i 750 osoba, ciljao ne samo na vodeće krugove, već je „u velikom stilu eliminisao i osobe srednjeg i nižeg ranga“. Autori pišu o „nemilosrdnom lovu“ na talibanske borce i njihove simpatizere. Ali na crnim listama su izgleda stajali i narko-dileri, što se do sada nije znalo. Jer Talibani se „ne mogu pobediti, bez zaustavljanja lanca droge“, citira Špigel iz poverljivih dokumenata snaga ISAF i američkih i britanskih tajnih službi, iz perioda od 2009. do 2011. godine, koji potiču iz zbirke uzbunjivača Edvarda Snoudena.

Uloga Nemačke

Sumnja se da je uloga Nemačke u spornim ciljanim ubistvima veća nego što se pretpostavljalo, piše tabloid Bild u izdanju od utorka. Dodaje se da je nemački general-major Markus Knajp, koji je 2011. bio regionalni komandant ISAF na severu Avganistana, lično birao „ciljeve“. Na osnovu tajnih dokumenata Bundsvera – u koje je list imao uvid – u nemačkom glavnom štabu u Mazar-e-Šarifu postojala je takozvana „pomoćna jedinica za biranje ciljeva“. Njen zadatak? „Sakupljanje informacija o potencijalnim osobama za odstrel“ uz pomoć Nemačke obaveštajne službe (BND), piše autor. One su zatim dostavljane Knajpu na odobravanje. BND je između ostalog pribavljao telefonske brojeve koji su služili za lociranje talibanskog vođe Karija Jusufa.

Međutim, tvrdnje da je Nemačka imala aktivnu ulogu u ciljanim ubistvima nisu novost: izveštaji o tome postoje još od 2010. godine. U januaru 2012. autori berlinske Fondacije nauka i politika u svojoj studiji „Ciljana ubistva“, pisali su da je Nemačka u okviru vojnog angažmana u Avganistanu „neposredno“ bila uključena u procese koji su za cilj imali da se identifikuju pojedinci, koje je trebalo uhapsiti ili likvidirati.

„Bundesver nije tamo da bi sadio cveće“

Ne može se isključiti mogućnost da su osobe koje je nemačka strana izdvojila potom bile i ubijane. „Da li zato što su pružale nasilan otpor prilikom hapšenja ili zato što su bili označeni kao neprijateljski borci, a time i kao legitimni ciljevi“, pitaju se autori studije.

Drugačije formulisano: Bundesver i BND su dostavljali imena ljudi, koje su kasnije drugi ubijali? „Podrazumeva se“, kaže Egon Rams. Taj general je četiri godine bio komandir komandnog štaba NATO u holandskom Brunsumu i time zadužen za angažman NATO u Avganistanu. U jednom radijskom intervjuu Rams je izjavio da nemački vojnici nisu u Avganistanu „da bi sadili cveće“ i dodao da to spada u „normalni vojni angažman“.

Opozicija traži da se čitav slučaj istraži: „Ciljano ubijanje osumnjičenih, bez sudskog procesa i osude, je ubistvo“, smatra političar Levice Jan van Aken. Ukoliko je Nemačka zaista prikupljala imena i telefonske brojeve za NATO-liste za odstrel, to mora biti procesuirano.

O borbi protiv Talibana ubuduće bi trebalo da odlučuju Avganistanci sami: misija NATO zvanično se završava 31. decembra povlačenjem međunarodnih bezbednosnih snaga. Ostaje samo manja misija za obuku vojnika.