Bundesver ne zaboravlja „svoje“ Avganistance

Međunarodne trupe u Avganistanu imale su hiljade lokalnih pomagača na svom platnom spisku – uglavnom prevodioce i vodiče. Sledeće godine se trupe povlače i postavlja se pitanje šta će biti sa njihovim pomagačima. Mnogi su već dobili pretnje od talibana i plaše se za svoj život. Nemački Bundesver je načinio prvi korak, tako što je omogućio lokalnim saradnicima da se presele u Nemačku. O tome za Dojče vele govori general Mihael Feter, komandant Centra za logistiku Bundesvera.

DW: Već mesecima se diskutuje o sudbini lokalnih saradnika Bundesvera u Avganistanu, i do sada nije bilo predviđeno njihovo putovanje u Nemačku. Sada postoji plan da se njih 150 dovede u ovu zemlju. Kako je došlo do tog zaokreta?

Mihael Feter: U suštini, nema promena, makar što se tiče procedure. Nama su javili iz Ministarstva unutrašnjih poslova da imamo saglasnost da 150 naših saradnika doputuje u Nemačku. Ukratko, u pitanju je procedura koja je dogovorena sa svim resorima nemačke vlade. Pre nekoliko nedelja, ona je usklađena sa saznanjima iz Avganistana. Tom ispravkom je predviđeno da lokalni saradnici kategorije jedan i dva – dakle svi pomagači Bundesvera koji su akutno, ali i latentno ugroženi, dobiju dozvolu za preseljenje u Nemačku.

DW: Kod Bundesvera se 242 Avganistanaca izjasnilo kao „zabrinuto“ za svoju bezbednost. Više od polovine njih sada ima otvorena vrata u Nemačkoj. Što se tiče ostalih, koliko je sigurno da će neće biti ugroženi nakon što prestane njihova saradnja sa Bundesverom?

To je gotovo potpuno sigurno. Daću vam jedan primer o tome kako mi nekoga svrstavamo u kategoriju tri – „apstraktna ugroženost“: Razgovaramo sa ljudima i pitamo: „Osećate li se ugroženo?“ Tada oni kažu – „Ne, ne vidim pretnju.“ Mi pitamo: „Kakva je situacija u vašem mestu boravka? Da li se tamo osećate sigurno?“ „Osećam se sigurno.“ Naravno, postoji određena doza nesigurnosti, sa prestankom radnog odnosa. Mi smo predvideli povišene otpremnine za ove saradnike, da bi smo im dali šansu. Dakle, nekima koji nisu ugroženi dajemo finansijsku podršku da bi mogli da izgrade novu budućnost.

Nedeljniku Špigel ste dali izjavu „Ovom ponudom nije zaključena tema ugroženih saradnika“. Da li je potrebno još ljudi skloniti u Nemačku?

Kontekst je bilo pitanje da li će se sve završiti na ovih 150 ljudi. Bundesver ima oko 1.000 saradnika u Avganistanu, i postupak nije završen. Nastavićemo da saslušavamo lokalne saradnike, i one koji svrstamo u kategoriju jedan ili dva prijavićemo za put u Nemačku. Postupak će biti okončan tek kada Bundesver više ne bude u Avganistanu.

Dojče vele je nedavno razgovarao sa jednim bivšim saradnikom nemačke vojske iz Avganistana. Njemu je sugerisano da sačeka sa podnošenjem zahteva. Da li još uvek ima mogućnost da iznese svoju zabrinutost?

Ako saradnik i dalje radi za Bundesver ili Ministarstvo spoljnih poslova, može da u svakom trenutku pošalje zahtev. Ako se nešto promeni u njegovom okruženju, ako pretnja od latentne pređe u akutnu, on može u svako doba da se obrati svojim nadređenima. Svaki slučaj će biti ispitan. Svi će biti informisani o postupku. I usmeno i pismeno, naravno, na lokalnom jeziku.

Kakva će biti situacija sa saradnicima u Avganistanu koji će morati da iznova izgrade svoju egzistenciju nakon odlaska Bundestaga?

Biće veoma važno da se pokrene privreda u Avganistanu. Vojska sama neće moći da osigura ni mir ni razvoj. Važno je da se investira u privredu. Postoje mnogi programi civilnog društva ili Nemačkog društva za međunarodnu saradnju. Cilj je razvoj privrede i povećanje broja radnih mesta u Avganistanu. To je ključ uspeha.

Intervju: Vaslat Hasrat-Nazimi / dj
Odg. urednik: Nemanja Rujević