Bugarska negovateljka tužila agenciju zbog eskploatisanja
17. jul 2020.
Kuvanje, pranje posuđa, čišćenje kuhinje. Donošenje lekova, kupovina, peglanje veša. Pratnja kod lekara, kad ide na kafu, pravljenje društva starici uveče kod kuće. Negovateljka Dobrina D. je u Nemačkoj imala pune ruke posla. A njen radni dan nije prestajao ni kad bi starici rekla „laku noć". Ova Bugarka je često i noću više puta ustajala, menjala starici pelene ili joj dodavala još neke lekove.
Pročitajte još i: Egzodus negovateljki koje rade u kućnoj nezi kod Nemaca
Dobrina D. je 96-godišnjoj nemačkoj starici stajala danonoćno na raspolaganju. Jer, stanovala je kod nje u stanu. „Morala sam biti na raspolaganju 24 sata na dan. Nisam imala slobodnih dana niti vremena za sebe“, kaže Dobrina D. U međuvremenu se ova 69-godišnja žena vratila u Bugarsku. Ali, sećanje na 2015. godinu kad je u Berlinu negovala jednu staricu i dalje je muči: „Moja firma me prevarila.“
Epilog na sudu
Prema radnom ugovoru s bugarskom posredničkom agencijom Dobrina D. je trebalo da radi samo šest sati dnevno. Za toliko je i plaćana: 950 evra mesečno neto.
Ona je tužila svog poslodavca nemačkom sudu koji je presudio u njenu korist. Poslodavac mora da joj plati još 42.000 evra. Taj iznos odgovara dežurstvu 24 sata na dan koje mora isto tako biti plaćeno minimalnom satnicom – tako je odlučio Sud za radne sporove u Berlinu.
Bugarska agencija je podnela žalbu na presudu, a sutkinja u drugostepenom postupku je juče (16. jula) predložila nagodbu. Dobrina D. bi umesto 42.000 evra dobila 10.000 evra. Njen advokat je to prihvatio, jer je za nju bolji i manji iznos nego dugotrajni sudski postupak. Ovako bi Dobrina D. dobila novac odmah. Bugarska agencija još razmišlja o ponudi, jer se boji da bi prihvatanje moglo dovesti do talasa sličnih tužbi.
Mnogi ne znaju svoja prava
Justina Oblacevič iz Nemačkog saveza sindikata (DGB), Poljakinja koja živi u Berlinu, već četiri godine savetuje ljude iz istočne Evrope, posebno žene, koje neguju oko 300.000 nemačkih staraca u njihovim kućama ili stanovima. Priče o slučajevima kao što je ovaj Dobrine D. ona sluša svakoga dana.
Pročitajte još i: Koliko košta negovatelj sa Balkana?
„Raduje nas jako da se konačno neko usudio da podnese tužbu“, kaže ona. Ima puno razloga zašto se to događa tek sada, iako već godinama ima takvih pritužbi. Negovateljke ostaju samo kratko vreme u Njemačkoj, potpuno zauzete obavezama nege, slabo govore nemački i ne znaju svoja prava, kaže ona.
Mnoge se boje otkaza. Priča se da one koje se bune budu stavljene na neku vrstu „crne liste“ i da nikad više ne budu angažovane, a to je poznato svima koji se bave tim poslom. Nemački savez sindikata i Justina Oblacevič podržavaju Dobrinu D. na sudu. Nadaju se da će i druge negovateljke slediti njen primer.
Nestaje granica između radnog i slobodnog vremena
Model s negovateljkama iz inostranstva koristi razlike u visini plata unutar Evropske unije i mogućnost zapošljavanja detaširanih radnika. To praktično funkcioniše ovako: jedna recimo poljska negovateljka sklopi ugovor s poljskom posredničkom agencijom, a nemačka porodica sklopi ugovor s nemačkom agencijom. A onda nemačka i poljska agencija sklope ugovor i sarađuju. Negovateljka dolazi na jedan do tri meseca u Nemačku. Nakon odbijanja provizija ona prosečno zarađuje oko 1.300 evra mesečno neto.
Justina Oblacevic smatra da na tom modelu profitiraju posredničke agencije. „One snose najmanji rizik i imaju veliku fleksibilnost. A negativne posledice snose žene koje su onda u nemačkim domaćinstvima zaposlene kao prividno samostalne preduzetnice.“
Pročitajte još i: Nega starih – za malu platu i uvrede
Više žena je u razgovorima za DW ispričalo da imaju problema ako traže slobodno vreme. Ako dođe do konflikta one su u slabijoj poziciji. Često onda u vrlo kratkom vremenu moraju tražiti novi posao.
Nemačka ne može bez negovatelja iz istočne Europe
Brojne posredničke agencije već u svom imenu imaju ideju negovanja 24 sata na dan: Lebenshilfe24, PeopleCare24, wecare24. Time se sugeriše očekivanje danonoćne nege. Ali, te agencije odbacuju krivicu za eksploataciju negovateljki.
Frederik Zebom iz Saveza za kućnu negu objašnjava: „Postoji jaka konkurencija, a klijenti nažalost očekuju tu formulaciju s brojem 24 u imenu.“
Nemačka država je dugo izbegavala da se pozabavi pitanjem kućne nege. A akutna potreba za negovateljima otežava prebacivanje na alternative, kao što je ambulantna nega.
Nemci ne mogu bez negovatelja iz istočne Evrope, kaže Zebom. „Drugačije jednostavno ne ide.“ I napominje da velika većina negovateljki ionako radi bez ugovora i da tako nisu zaštićene.
Justina Oblacevic duboko uzdiše kad kaže: „Ako ova presuda ne promeni ništa u toj branši, onda ne znam što će se dogoditi.“
Dobrina D. sve ovo prati kod kuće u Nesebaru na bugarskoj crnomorskoj obali. Ona je optimistična: „Želim svojim koleginicama i svim drugima da pokažem da pored obaveza imamo i prava, koja moramo braniti.“ Novac koji bude dobila namerava da da svojim unukama i unucima za bolje obrazovanje. Da ne bi morali da crnče na Zapadu kao loše plaćena radna snaga, kaže Dobrina.