Bugarska i Severna Makedonija: Novi početak?

Samo 200 kilometara deli glavne gradove Bugarske i Severne Makedonije, ali po lošim putevima vožnja traje četiri sata. I iziskuje strpljenje. Skoro šest decenija su političari obe zemlje u ogorčenoj svađi oko istorije i identiteta njihovih nacija, pa nikada nisu ni razmišljali o boljoj saobraćajnoj povezanosti. Ne postoje ni redovne avionske linije, ni železnička veza.

Ali prilikom prve posete Skoplju u utorak (18.1.) novi bugarski premijer Kiril Petkov obećao je da će se u narednih 60 dana dogoditi ono što se nije dogodilo 60 godina – između glavnih gradova biće otvorena komercijalna avionska linija. Železnička pruga trebalo bi da bude izgrađena do kraja decenije.

-pročitajte još: Novi početak za Sofiju i Skoplje?

Ipak, još uvek nije jasno koliko će dugo Severna Makedonija još da čeka na ono što joj je prioritet – na otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Novi severnomakedonski premijer Dimitar Kovačevski, koji je dužnost preuzeo u ponedeljak (17.1.) nada se da se čekanje neće otegnuti. Bugarska početak pristupnih pregovora blokira već dve godine.

Novo poglavlje

Posle srdačnog zagrljaja pred sedištem vlade u Skoplju i dugih razgovora, dvojica premijera su izjavila kako se nadaju da će moći da otvore novo poglavlje u odnosima dveju zemalja. To neće biti lako. Naročito je Bugarska u istorijskom sporu samu sebe dovela u ćorsokak iz kojeg je teško izaći.

Prethodna vlada s premijerom Bojkom Borisovim na čelu zahtevala je da Severna Makedonija prihvati da su i makedonska nacija i makedonski jezik bugarskog porekla i karaktera. Taj zahtev skoro svi strani istoričari smatraju apsurdnim. Skoplje je odbilo ulitimatum uz obrazloženje da on krši evropske principe i pravo naroda na samoopredeljenje.

-pročitajte još: Šta Bugari u stvari hoće od Makedonaca?

Promena u tonu

I nova bugarska vlada traži od Skoplja da se postigne kompromis. Ali, za razliku od Borisova, njegov naslednik Kiril Petkov pokušao je da promeni ton: „Veliki sam optimista što se tiče nove dinamike naših odnosa i uveravam vas da će rezultati biti vidljivi svake nove nedelje“, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare u Skoplju.

Prethodnik Kovačevskog, Zoran Zaev, rešio je spor sa Grčkom oko imena zemlje, pristavši da se ime „Makedonija“ promeni u „Severna Makedonija“. U sporu sa Bugarskom nije mogao da postigne napredak. Ali to nije bilo do njega, već mnogo više do bugarskih unutrašnjepolitičkih prilika.

Sada se oba novoizabrana premijera nadaju novom početku u odnosima. „Obećali smo jedan drugom da ćemo uložiti novu energiju kako bismo uz uzajamno poštovanje poboljšali naše odnose“, rekao je Kovačevski. Umesto da se koncentrišu na nerešene istorijske sporove, premijeri su se dogovorili da sledeće nedelje u Sofiji održe zajedničku sednicu vlada, kako bi formirali zajedničke radne grupe za saradnju u oblastima ekonomije, trgovine, obrazovanja, evropskih integracija, kulture i istorije.

Vlada u Skoplju načinila je prvi korak još uoči dolaska bugarskog premijera, tako što je obavestila Ujedinjene nacije da se ime Severna Makedonija, isto kao i duža verzija, Republika Severna Makedonija, odnose isključivo na državu, a ne na širi geografski region. Do sada je Sofija tvrdila da ime Severna Makedonija podrazumeva teritorijalne pretenzije prema Bugarskoj i njenoj Pirinskoj Makedoniji.

Kompromis nadohvat ruke?

„Da, ima nade, jer smo konačno čuli čarobnu reč kompromis“, kaže Ivajlo Dičev, politički analitičar i profesor kulturne antropologije na Sofijskom univerzitetu. „Jedan od poprilično glupih zahteva Bugarske jeste da Severna Makedonija uvek mora da upotrebljava duži naziv – Republika Severna Makedonija. Sada počinju to da sklanjaju u stranu, jer vlada Severne Makedonije izjavljuje da ime zemlje ne implicira teritorijalne zahteve u Pirinskoj oblasti. Eto!“

Makedonski politikolog Sašo Ordanoski predviđa da će kompromis biti postignut u narednih nekoliko meseci. Time bi se otvorila vrata Skoplju za početak pristupnih pregovora sa EU, a bilateralni razgovori sa Sofijom nastavili bi se i narednih godina. On smatra da je promena u držanju Sofije rezultat „sve većeg međunarodnog pritiska“.

Nacionalistički pritisak

Od prvog bugarskog veta na početak pristupnih pregovora Severne Makedonije (2019), razne američke i evropske diplomate kritikovale su držanje Sofije. Nakon nedavne posete Severnoj Makedoniji i Albaniji, nemačka državna sekretarka Ana Lirman videla je „pozitivne signale“ iz Bugarske i ponovila je zvaničnu poziciju Berlina da pristupni pregovori Brisela sa Skopljem i Tiranom moraju početi što pre.

Sofija insistira na tome da bugarska manjina bude priznata kao i ostale manjine u Severnoj Makedoniji, ali vlada u Skoplju je posle kompromisa sa Grčkom pod jakim nacionalističkim pritiskom opozicione stranke VMRO-DPMNE i manjeg proruskog levog pokreta. Osim toga, ona ne raspolaže s dvotrećinskom većinom u parlamentu koja bi omogućila ispunjavanje tog bugarskog zahteva.

Stabilnost bugarske vlade ugrožena

Ordanoski kaže da eventualni kompromis nacionalističke snage u Severnoj Makedoniji neće moći da spreče, ali da će problemi nastati u Bugarskoj. I zaista, dve od četiri koalicione partije na vlasti odbijaju inicijativu premijera Petkova u pravcu kompromisa sa Skopljem. I predsednik Bugarske Rumen Radov je protiv.

Ako bi Petkov omekšao bugarsku poziciju, mogao bi ugroziti stabilnost vlade koja je sebi zacrtala ambiciozne reforme. Ivajlo Dičev kaže da se Bugarska nalazi u teškoj političkoj situaciji: „U šahu se tako nešto zove ’cugzvang’. Nema drugih mogućih poteza osim onih koje igra Petkov. Želim mu sreću!“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.