Brkajlija smeta islamistima

Sve oči su uprte u Malika Mohamada Kana Afridija kada prošeta pijacom u blizini njegove kuće u Fajsalabadu, u Pakistanu. Ili bolje reći, sve oči su uprte u njegove impresivne brkove, koje je puštao 21 godinu i nikada ih nije kratio.

Ali koreni njegovog hobija ne leže u sujeti. Na puštanje brkova ga je najpre inspirisao političar kojem se još uvek divi. Sada Afridi deli mnogo više od veoma sličnog imena sa lokalnim vođom Malikom Amirom Muhamedom Kanom iz Kalabaga. „Bio sam impresioniran njegovim brkovima i odlučio sam da i ja imam takve brkove“, kaže Afridi za DW. „On je bio hrabar čovek i guverner naše provincije. Ja nisam mogao da postignem ono što je on uradio, ali sam uspeo da pustim veće brkove od njegovih!“

Nega brkova zahteva mnogo vremena i novca. Afridi pere brkove dva puta na dan, nanosi specijalno bademovo ulje i uvozni gel iz Nemačke, suši ih i oblikuje kako bi obe strane bile simetrične. Održavanje brkova oduzima mu po pola sata ujutru i uveče, a vosak i gel ga koštaju 150 dolara mesečno. „Nije lako negovati moje brkove, ali to je moja strast“, objašnjava Afridi.

Rizičan hobi

Islamisti u ovim brkovima ne vide ništa zabavno. Veruju da je skraćivanje dlaka na licu – a Afridi naime brije bradu kako bi brkovi došli do izražaja – suprotno šerijatskom pravu. Lokalni ekstremisti su 2009. zahtevali od Afridija da plaća 400 dolara mesečno kako bi ga pustili na miru. Kada je odbio da plati, kidnapovali su ga. Odveden je u pećinu, gde je proveo nekoliko dana pod stražom, a onda je konačno pristao da skrati krajeve svojih brkova.

Posle tog iskustva, Afridi i njegova porodica su pobegli u Pešavar, gde je ponovo počeo da pušta brkove. Ali i u novom gradu je dobijao pretnje. Ponovo je pobegao, ovog puta u Fajsalabad.

On nije jedini izložen pretnjama zbog dlaka na licu. Na meti su i berbernice. „Talibani veruju da je brijanje brade antiislamsko“, kaže berberin iz Afridijevog rodnog grada, gde su berbernice dobile preteća pisma u kome se upozoravaju da prestanu da briju brade muslimanima. „Neke radnje su čak bile napadnute i bombardovane“, dodaje berber.

Fanovi u inostranstvu

Afridi ne veruje da će uskoro moći da se vrati u rodni grad – tamošnji ekstremisti njegovu pojavu tumače kao provokaciju. Pa ipak, brkovi među običnim svetom uglavnom izazivaju divljenje. „Ljudi mi se ophode sa poštovanjem. Pružaju mi ruku i žele da se fotografišu sa mnom. Ljudi se dobro osećaju jer su sreli čoveka s najdužim brkovima, koji se sa njima rukuje.“

Našem sagovorniku posebno godi pažnja koju privlači na putovanjima u inostranstvu. On ima obožavatelje u Avganistanu, posebno ga cene ljudi iz njegovog regiona. „Kada idem u Kabul, ljudi koji su Paštuni kao i ja, srećni su kad me vide. Fotografišu me ili snimaju video. Poštuju me.“ Afridi je unovčio svoj hobi na putovanjima u Dubaiju, sakupljajući stotine dolara od ljudi koji žele da se fotografišu sa njim. „Ali posebno sam se radovao u Kini. Tamo samo jedan odsto ljudi ima brkove, kada su ljudi videli moje brkove, samo su se smejali!“

Ponos i snaga

Za Afridija su njegovi brkovi više od hobija: oni ga čine onim što jeste. I zaista, opasnosti sa kojima se susreo učinile su ga još odlučnijim da nastavi da pušta brkove. Za njegovu porodicu i prijatelje su brkovi simbol ličnog ponosa ali i snage.

Ovaj brkajlija kaže da bi njegovi brkovi mogli da budu još duži – kada bi imao podršku pakistanske vlade. On je i te kako zainteresovan da predstavlja Pakistan širom sveta na takmičenjima za neobičan izgled brade i brkova. Kaže da bi njegova zemlja imala koristi od toga kada bi mogao da privuče pažnju svetske javnosti. „Mogao bih da učestvujem na takmičenjima u drugim zemljama i donesem slavu mojoj zemlji. Kada bi mi dali vizu, čak bih išao i o svom trošku“, dodaje Afridi.

Autori: Malik Sumbal, Fajsalabad / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević