Boris Pistorijus u Prištini

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus pozvao je Srbe i Albance da sve reše pregovorima: „Trenutni imperativ je dijalog i deeskalacija", rekao je socijaldemokratski političar prilikom susreta sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani u Prištini, prenosi dpa.

„Nemački kancelar je jasno istakao da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. I to mora da bude put", rekao je Pistorijus.

Dodao je da niko ne može i ne sme da bude zainteresovan za „zaoštravanje situacije". SAD, Nemačka i drugi partneri u NATO nisu se od devedesetih i sa po 50 000 vojnika brinuli za bezbednost „da bi sad ili u budućnosti gledali kako se ovdašnja situacija opet destabilizuje", rekao je nemački ministar odbrane.

Osim toga, Pistorijus je vladiKosova, posle najnovijih tenzija sa Srbijom, obećao dalju vojnu pomoć Nemačke. On je rekao da pripreme za slanje dodatnih nemačkih vojnika na Kosovo idu po planu.

Ulazak u EU „mora ostati zajednički cilj"

Pistorijus je rekao da je Rusija još u sovjetskim vremenima pokazivala veliku zainteresovanost za zapadni Balkan. „Zato je još važnije da pošaljemo jasne signale, da jasno pokažemo, da smo ovde na strani zemalja koje su za stabilnost, bezbednost i slobodu".

Pistorijus je najavio da će o tome razgovarati i u Beogradu. "Srbija želi u Evropsku uniju, isto kao i Kosovo i druge zapadnobalkanske zemlje.To mora da ostane naš zajednički cilj", rekao je on. Dodao je da se mora pridržavati kanona vrednosti, zajedničkih ciljeva i zajedničke odgovornosti.

„Svako ko to želi ne može da igra na dve svadbe", rekao je Pistorijus, misleći pri tome verovatno na saradnju Srbije sa Rusijom. Rekao je – što je jasnija komunikacija „to je bolje za sve učesnike".

Dokument o umešanosti Srbije

Predsednica Kosova Osmani zahtevala je pojačanu zaštitu granice sa Srbijom preko koje se, kako kaže, odvija krijumčarenje oružja na sever Kosova. Dodala je da se srpskim vlastima mora poslati jasan signal da se nasilje neće tolerisati.

Prema podacima kosovske policije nakon sukoba u Banjskoj zaplenjeno je oružje i oprema za oko 400 boraca. U jednom izveštaju o istrazi koji je sačinila kosovska vlada tvrdi se da je analiza zaplenjenih dokumenata i oružja pokazala snabdevanje iz Srbije i povezanost sa aparatom srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Ovaj dokument Ministarstva spoljnih poslova Kosova ima 51 stranicu, a dat je na uvid nemačkoj novinskoj agenciji dpa. Za dokument su analizirani fotografije video-zapisi, elektonski podaci i lične karte.

Nabrojano je i oružje čijoj zapleni prisustvoao KFOR kao i EULEKS. Dva blindirana kamiona, 29 terenskih vozila, 66 automatskih pušaka, 80 000 metaka, minobacači, bombe i mine, plastični eksploziv, snajperi, sredstva komunikacije. Poreklo i datum proizvodnje – neki su iz 2022. – mogu se rekonstruisati na osnovu prikazane dokumentacije.

Tenzije su bile najveće u septembru

Teško naoružana jedinica od 30 Srba je 24. septembra prošle godine vodila borbu kod Banjske sa kosovskom policijom. Tri srpska napadača i jedan albanski policajac su tom prilikom ubijeni. Milan Radoičić je priznao da je odgovoran za taj oružani sukob, tvrdeći da je radio na svoju ruku i da nije obavestio zvanične državne organe Srbije. Priština smatra da je nemoguće da je on delovao bez pomoći Srbije.

U istražnom izveštaju Prištine se tvrdi da je cilj Radoičićeve paravojne jedinice bio vojno zauzimanje koridora kojim bi se dopremala dodatna vojna oprema. U tom dokumentu se upozorava da Srbija sarađuje sa Rusijom i predsednikom Vladimirom Putinom: „Ako Zapad i dalje dozvoli Vučiću eskalaciju i ne preduzme nedvosmislene korake, kako bi odvratili Vučića i Putina od dalje eskalacije, Balkan bi mogao da se uvuče u novi rat".

Proglašavanje nezavisnosti pre 16 godina

Zbog pogoršanja bezbednosne situacije na Kosovu Bundesver će pojačati svoje angažovanje u okviru Kosovskih trupa (KFOR) i u savetničkom timu NATO-a.

Do sada je u njima 90 pripadnika Bundesvera, a od aprila bi trebalo da na Kosovo dođe dodatnih 150 pripadnika nemačke vojske. Kosovo na kojem velikom većinom žive Albanci proglasilo je nezavisnost 2008. godine. Preko 100 zemalja, a među njima i Nemačka, priznali su nezavisnost. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i zahteva povratak bivše pokrajine u svoj državni okvir.