Bliski istok: nemačka diplomatija u ćorsokaku

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu iziritirao je svoje najbliže saveznike. Odlučno je odbacio rešenje o dve države – ideju nezavisne, demokratske palestinske države koja bi postojala uz izraelsku državu. „Neću da pravim kompromise kada se radi o potpunoj izraelskoj bezbednosnoj kontroli nad čitavim područjem zapadno od Jordana, a to je u suprotnosti s palestinskom državom“, napisao je Netanjahu na platformi Iks. To isto je rekao i američkom predsedniku Bajdenu u telefonskom razgovoru .

Međutim, rešenje koje podrazumeva dve države je upravo ono na čemu SAD, Nemačka i Evropska unija zasnivaju svoje mirovne napore na Bliskom istoku. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok nazvala je rešenje o dve države „jedinim rešenjem“. Izrael može da živi u bezbednosti samo ako Palestinci takođe mogu da žive bezbedno i dostojanstveno.

Jedino što Nemačka može jeste da stalno ukazuje na tu vezu, kaže za DW Hans-Jakob Šindler, stručnjak za Bliski istok iz međunarodne organizacije „Counter Extremism Project“. Izraelski planovi naseljavanja u Pojasu Gaze, kako su ih iznela dva člana izraelske vlade, bili bi „najbolji recept da se islamistički ekstremizam među Palestincima u Gazi, a verovatno i šire, čvrsto usidri u budućnost“.

Isto tako, „Palestinci mogu da žive dostojanstveno, bezbedno i u slobodi samo ako i Izrael živi bezbedno“, rekla je nemačka ministarka Berbok.

Dok su palestinske vlasti pod Mahmudom Abasom podržale taj vid rešenja, Hamas je to do sada odbacivao, uključujući i odbijanje da prizna Izrael. Prema rečima bivšeg predsednika Hamasa Kaleda Mashala, masakr od 7. oktobra sa oko 1.200 mrtvih bio je samo uvertira: taj dan je pokazao koliko je realan „san“ o sopstvenoj državi „od reke do mora“. Tu se misli na pojas od reke Jordana, do Mediterana – drugim rečima, Izrael bi trebalo da nestane kao država.

Koliko je realno rešenje o dve države?

To komplikuje i otežava nemačku bliskoistočnu diplomatiju koja veliku pažnju poklanja izbalansiranosti. Nemačka podržava Izrael u njegovoj borbi protiv Hamasa u Pojasu Gaze. Ministarka spoljnih poslova Berbok takođe je upozorila Izrael u pogledu zaštite palestinskih civila. Prema podacima Ministarstva zdravlja, koje kontroliše Hamas, do sada je više od 25.000 ljudi ubijeno u izraelskoj vojnoj operaciji.

Istoričar Mihael Volfson je u intervjuu za nemački javni servis SWR rešenje o dve države nazvao „glupošću“ i upitao: „Kako mislite da implementirate takvo rešenje?“ A onda je dodao: „To je u suštini samo baljezganje, nešto što nije sprovodljivo“. Za Volfsona bi alternativa mogao da bude savez država, odnosno konfederacija između Zapadne obale, Pojasa Gaze i Jordana. Međutim, nijedna država trenutno nije posvećena takvom vidu rešenja.

Egipatski diplomata Mohamed el Baradej, bivši šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, optužuje Zapad za licemerje. Krajem januara on je za Žurnal za međunarodnu politiku i društvo napisao: „Isti političari koji sada zagovaraju rešenje o dve države, u tišini su gledali kako Izrael zauzima većinu teritorije predviđene za palestinsku državu (aneksijom i izgradnjom izraelskih naselja). „Period nakon okončanja nasilja verovatno je poslednja šansa za pravedan i trajan mir, pre nego što kompletan region završi u plamenu“, rekao je El Baradej.

Optužbe protiv UNRWA

Za nemačku bliskoistočnu politiku stvari su se zakomplikovale nakon nedavnih optužbi protiv UNRWWA, agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama. Kako bi učinila nešto za stradalo civilno stanovništvo u Pojasu Gaze, Nemačka već dugo izdašno finansira tu organizaciju. Ali, nakon navoda da su neki od zaposlenih bili umešani u masakr 7. oktobra, Nemačka je, zajedno s brojnim drugim zapadnim zemljama, privremeno obustavila pomoć. Kritičari kažu da vlada u Berlinu godinama nije pažljivo pratila šta se dešava s novcem.

Hans-Jakob Šindler opisuje UNRWA kao „komplikovanu organizaciju“, ali i kao „u osnovi jedinu humanitarnu infrastrukturu koja postoji u Pojasu Gaze“. Ona – i to je veliki izazov za UNRWA – „svakodnevno mora da se nosi s Hamasom u Pojasu Gaze i zato je jasno da takve stvari mogu da se dogode“.

Međutim, nijedna druga organizacija nema osoblje, resurse i iskustvo kao UNRWA. „U stvari za UNRWA ne postoji alternativa“, kaže Šindler. Čak ni Izrael još nije objasnio ko bi mogao da obavlja humanitarni rad u Pojasu Gaze umesto UNRWA.

Podrška Nemačke Izraelu takođe postaje sve teža. Južnoafrička Republika je čak tužila Izrael Međunarodnom sudu pravde za genocid. Još uvek se čeka konačna presuda, ali Haški sud je privremenom odlukom pozvao Izrael da učini sve kako u vojnim akcijama izraelske vojske u Pojasu Gaze ne bi došlo do genocida.

Nemačka je izričito stala na stranu Izraela kao „treća strana“ u procesu, kako je nedavno objasnio portparol vlade Štefen Hebeštrajt: „Zbog naše prošlosti, zbog Holokausta, osećamo se posebno dužnim da pažljivo razmotrimo to pitanje. Nisam uveren da izneseni argumenti opravdavaju optužbu (za genocid)“, rekao je Hebeštrajt.

Zapostavljena bliskoistočna politika

Frontovi se učvršćuju i zaoštravaju, a prostor za diplomatiju se, čini se, smanjuje. Istoričar Mihael Volfson smatra da Zapad teško može da izvrši pritisak na Izrael po pitanju rešenja koje podrazumeva dve države. To ne mogu čak ni SAD. „Bliski istok je veoma, veoma važan, kako geopolitički, tako i geoekonomski – za Sjedinjene Američke Države, kao i za druge države. Jedini pouzdan partner na Bliskom istoku za SAD je Izrael“, kaže Volfsonn za SWR. Evropska unija takođe ima „ograničene mogućnosti – Izrael joj je potreban, prvo u borbi protiv terorizma, a drugo u smislu vojne tehnologije“.

Nemačka bliskoistočna politika, kaže Hans-Jakob Šindler, dugo nije imala važnu ulogu. To nije bilo zbog podrške Izraelu, već zbog toga što je Nemačka bila „previše uzdržana“ u ulozi posrednika. Šindler podseća na rad Nemačke u bliskoistočnom kvartetu koji čine SAD, Rusija, EU i UN, a koji je godinama pokušavao da posreduje u rešavanju krize. „Taj kvartet nikada nije obustavio rad, već je umro laganom, tihom smrću“, žali se Šindler. „Palestinsko pitanje jednostavno je parkirano i ostavljeno.“

Ovaj tekst je originalno objavljen na nemačkom jeziku.