Bio je veliki kancelar

„Ono što će ostati je sledeće: savezni kancelar Helmut Kol koji je nekoliko puta u pravom trenutku uradio pravu stvar. Nije sve bilo dobro, ali neke stvari su bile toliko dobre da su dostigle istorijski značaj. Ne, ujedinjenje Nemačke Helmutu Kolu nije servirano na tacni, a ni evropsko ujedinjenje se nije desilo tako jednostavno. Kada je reč o Evropi, Kol je zaista najpre imao viziju, a onda je njegova vlada razvila strategiju. Nije ta strategija uvek bila uspešna, ali na kraju je dovela do ovakve "teške" Evrope, koja je uprkos izbegličkoj krizi, nesigurnosti oko evra i regionalnoj nejednakosti - najbolja Evropa koja je ikada postojala. Ujedinjenje se odvijalo manje planirano. No i u ovom procesu je Helmut Kol imao kreativnu ulogu koju je odigrao toliko dobro koliko je to u to vreme mogao jedan nemački kancelar. Za to zaslužuje poštovanje i zahvalnost. Bio je veliki kancelar", piše Zidojče cajtung.

„Nema više političara kao što je bio Kol", piše Frankfurter algemajne cajtung: „Njegovim kancelarskim mandatom okončana je era posleratne politike: era državnika čija su kompletna razmišljanja i nastojanja bila usmerena na ujedinjenje Evrope jer su oni sami bili svedoci toga šta Evropljani mogu da učine jedni drugima. Kol je želeo ujedinjenje Nemačke u miru i slobodi. On je pre 28 godina, kao niko drugi doprineo tome da je Nemcima priuštena ta trostruka sreća. Ona im je do danas omogućena. Kol je vrlo umešno uspeo da spoji nemačko jedinstvo sa evropskim ujedinjenjem. On je svojim naslednicima ostavio ogromno političko nasleđe koje je sada višestruko ugroženo", ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung.

„On je strahovao od toga da bi neke nove nacionalističke struje mogle da rastrgnu EU. To upozorenje je tada zvučalo apsurdno, ali danas dobija novi prizvuk", navodi Lajpciger folkstung.

Kolovo nasleđe ima uticaja i na današnju nemačku vladu, piše Pasauer noje prese: „Njemu je uspelo da u diplomatskom maratonu ubedi evropske susede i svetske sile da će velika Nemačka ostati predvidljivi partner. Od toga su profitirali i njegovi naslednici na kancelarskoj funkciji. Bez političkog doprinosa Helmuta Kola, ne bi bila zamisliva ni Angela Merkel kao vodeća figura Evrope."

„Većina istočnih Nemaca je 1990. slepo verovala Helmutu Kolu", navodi Fraje prese. „U to vreme im je bio potreban neko u čije su ruke mogli da prepuste svoju budućnost. Život je preko noći postao toliko komplikovan da je bilo dobro što je ovaj krupan, iskusni čovek otelovljavao pouzdanost i sigurnost. A to da im je sve predstavio lepšim nego što je to stvarno bilo, bila je u najboljem slučaju prevara na koju su prevareni sami pristali."

„Njegova volja za moć je legendarna, i mnogi su je osetili, njegovo pamćenje takođe. Kol nije zaboravljao ništa ni nikoga, u pozitivnom i u negativnom smislu. Niko nije tako dobro poznavao Hrišćanskodemokratsku stranku kao on, njene ljude posebno", ocenjuje Tagesšpigel.

„Njegovi uspesi mu se često s pravom pripisuju", navodi Badiše cajtung: „Ali oni su od njega napravili nepopustljivog čoveka koji je propustio trenutak da dostojanstveno napusti kancelarsku funkciju. Nakon što je smenjen, on je svoj ugled uništio arogancijom i tvrdoglavošću u aferi oko finansiranja stranke. Iz napada na evropsku politiku Angele Merkel verovatno je govorila njegova zabrinutost za sopstvenu političku zaostavštinu. Bio je velikan, ali i prognanik."

Helmut Kol je uprkos svojim zaslugama za ujedinjenje Nemačke na kraju bio neobično slomljena politička figura, smatra Nirnberger nahrihten. „Razlog tome je posebno afera oko finansiranja CDU. On nije hteo da oda poreklo 2,1 miliona nemačkih maraka koje su se pojavile u stranačkim kasama posle njegove smene. Navodno je donatorima dao reč da će ćutati. Sumnje u ovu verziju su opravdane. I to je dovelo do jasnog pucanja u odnosima sa CDU. Povremeno je Kol bio izolovan – političar oko kojeg su, kao kod retko kojeg drugog, svetlo i senke bili toliko blizu".

„Do smrti nije naveo imena navodnih donatora. Drugačije rečeno: On je jasno pokazao da je prema sopstvenoj percepciji stajao iznad zakona. Bila je to još jedna afera u kojoj je izdržao da kraja i u kojoj je pobedio. Nada da će afera oko finansiranja CDU jednom u potpunosti biti razjašnjena, sada će verovatno biti zakopana zajedno sa Helmutom Kolom", piše Tagescajtung.

„Žilavi, nepokolebljivi, tvrdoglavi Kol nije mogao drugačije. Ostajao bi pri svome kada su se svi drugi kolebali: 1983. tokom raketne krize, 1989. tokom pada Zida, 1991. i 1994. godine u konfliktu oko novog evropskog uređenja. Zbog takvog karaktera je na kraju i pao. Da nije bio takav, ne bi bilo ni crnih partijskih fondova - ali ni ponovnog ujedinjenja Nemačke", piše Velt.