BiH – „zona za proterivanje“ Evropske unije

Spolja ne može dobro da se vidi kako izgleda unutra. Ipak, iako bi visoka ograda trebalo da štititi od radoznalih pogleda, ono što jeste vidljivo su rešetke na kontejnerima. Tu u migrantskom centru Lipa niče pritvorska jedinica za izona.

U kampu na oko 25 kilometara južno od Bihaća nalaze se mnogi od onih koji nisu uspeli u pokušajima da pređu granicu sa susednom Hrvatskom i tako dospeju u EU. Novinarima po pravilu nije dozvoljen pristup.

Ni upravnik kampa nema ključ od novog centra, kaže austrijska političarka Eva Ernst-Dziedzic. Ona je uspela da obiđe kamp: „Kažu da centar još nije otvoreno, ali ne znaju ko će njime da upravlja i kada će biti otvoren. Ne znaju ni ko će biti za njega nadležan, niti šta će se dalje događati.“ Zašto se onda uopšte gradi takav jedan objekat usred ničega?

-pročitajte još: Zaboravljene izbeglice na balkanskoj ruti

Nejasne nadležnosti

Izgradnju je finansirala Evropska komisija – odnosno ona stavila je na raspolaganje pola miliona evra za njegovo formiranje i za upravljanje. Za izgradnju je bila zadužena organizacija Međunarodni centar za razvoj migracione politike (ICMPD) sa sedištem u Beču. Na njenom čelu je Mihael Špindeleger, bivši austrijski vicekancelar i član konzervativne Austrijske narodne partije (ÖVP) koja već godinama zastupa oštre stavove po pitanju izbeglica i migracija.

Iz ICMPD su najpre demantovali da učestvuju u „izgradnji zatvorskih ćelija i slično“, ali su kasnije priznali da se radi o „pritvorskoj jedinici“. U odgovoru na upit nemačkog javnog servisa ARD, ta organizacija je napisala da se izgradnja obavlja u dogovoru s Ministarstvom bezbednosti Bosne i Hercegovine.

Ali, to Ministarstvo uopšte nije zaduženo za dodeljivanje građevinske dozvole, a u Unsko-sanskom kantonu, gde se nalazi kamp Lipa, takođe navodno niko nije odobrio izgradnju pritvorskog krila.

Nejasna namena

Nije jasno ni čemu će to da služi. Šef Delegacije Evropske unije za BiH Johan Satler je, tokom jedne kratke posete kampu, izjavio da je ono namenjeno za zaštitu ljudi u Lipi od „onih koji prave nerede“. Međutim, uprava kampa i Međunarodna organizacija za migracije navode da u Lipi gotovo nikad ne dolazi do sukoba ili nasilja.

Nevladine organizacije već duže vreme slute da bi van teritorije EU mogli da niknu pritvori, kako bi izbeglice i migranti mogli da se proteruju pre nego što zatraže azil u Evropskoj uniji. Na to upućuje i poseta mađarskog komesara EU za proširenje Olivera Varheljija Bosni i Hercegovini prošlog novembra. On je tada najavio pilot-projekat u Lipi i rekao da se „lažni potražioci azila moraju zadržati sve dok se ne vrate u njihove zemlje porekla“.

-pročitajte još: Opasnost za migrante: 180.000 neeksplodiranih mina

Pritvor za izgon u zamenu za pristupne pregovore?

Petar Rosandić iz bečke humanitarne organizacije „SOS Balkanska ruta“ prati debatu oko kampa Lipa od njegovog osnivanja. On veruje da je, s obzirom na to da je BiH dobila status kandidata, prethodno došlo do svojevrsnog dogovora koji, prema njegovim rečima, podrazumeva da će ta zemlja postati zona za izgon Evropske unije. Za uzvrat bi se BiH pomoglo tokom pristupnog procesa i pružila perspektiva bržih pristupnih pregovora, ističe Rosandić.

Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini i kabinet Varheljija su na upit ARD odgovorili sledeće: „Efikasna i humana politika vraćanja osoba koje nemaju pravo na međunarodnu zaštitu, od ključnog je značaja kako bi se zagarantovalo da svi oni koji imaju to pravo mogu svoje zahteve pravovremeno da daju na proveru.“ Pravo na individualnu proveru zahteva za azilom, međutim, prema međunarodnom pravu ima svaki čovek.

Bez pravne osnove

Ali, to se u regionu u kojem se nalazi kamp Lipa, ne podrazumeva. Već je ranije dokumentovano da Hrvatska i bez individualne provere potražilaca azila, a često i uz primenu nasilja, te ljude vraća u BiH. Pritom potpuna provera zahteva za azilom teško da može da se izvede u roku od 72 sata – toliko naime, prema navodima komesarijata EU, izbeglice i migranti smeju maksimalno da ostanu u novom centru u kampu Lipa. Pravna osnova za određivanje tog vremenskog roka nije jasna, kao ni pravna osnova za formiranje samog centra.

Prema navodima komesarijata EU, Služba za poslove sa strancima u Sarajevu trebalo bi da preuzme odgovornost za gradnju. Zamenik direktora Službe Mirsad Buzar u izjavi za ARD kaže međutim da za gradnju još nema pravne osnove.

Sudeći po svemu tome, Evropska unija uz pomoć partnera iz Austrije, a bez jasne pravne osnove, gradi pritvor za izgon u kampu Lipa, a to se finansira sredstvima koja su u stvari namenjena za osposobljavanje Bosne i Hercegovine na njenom putu ka Evropskoj uniji.

sh/sg/mm (wdr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.