BiH se uključuje u trku za fabriku Folksvagena
8. novembar 2019.
Mogućnost da se Folksvagen (VW) vrati u Bosnu i Hercegovinu zaintrigirala je javnost u toj zemlji, posebno u Vogošći gde se nalazi jedna od lokacija koja je ponuđena nemačkoj kompaniji. Reč je o pogonima Tvornice automobila Sarajevo (TAS), gde su se i pre rata proizvodili nemački automobili – od popularne Bube, do legendarnog „Golfa dvojke“ koji je u BiH stekao status „nacionalnog vozila“.
Emocije i očekivanja Vogošćana su podeljene. Neki ne veruju da je tako nešto moguće, a drugi se nadaju da bi VW-vozila sa bosanskohercegovačkih proizvodnih traka ponovo mogla da krenu u svet. „To su bajke za malu decu, nema od toga ništa“, kaže jedan stanovnik Vogošće naglašavajući da je Nemcima Turska „važnija od Bosne“. Pojedini ističu kako je sve moguće „ako država ponudi dobre uslove“.
Dobra, stara vremena
Među optimistima je i bivši radnik Folksvagena Hasan Kadrić. On za DW kaže da se „ništa bolje ne bi moglo dogoditi ovom gradu, ali i državi“, te da bi i „partneri iz Folskvagena“ imali koristi od bosanskih radnika. „Kada smo počinjali, prvo se krenulo sa Bubom koju smo montirali ovde u TAS-u. Onda je došao Golf A1, pa nakon toga i legendarna ’dvojka’ – Golf A2. Počeli smo da radimo i ’trojku’, ali nas je zaustavio rat“, kaže Kadrić prisećajući se proizvodnje Folskvagena u Vogošći.
On ističe da je to bilo „vreme blagostanja“ za sve. „To je značilo život. Mladi ljudi su se zapošljavali, a vidite kako danas odlaze iz BiH. Svi su radili ovde i dobro se živelo. Ljudi su dolazili iz Olova, Srednjeg, Visokog, Breze... Ovde je znalo da dođe i po 30, 40 autobusa ispred TAS-a ujutru dovozeći radnike. Ali nije se radilo samo u TAS-u. Za TAS su radile i desetine drugih firmi iz bivše Jugoslavije, posebno iz Hrvatske, Slovenije... Jugoplastika je radila siceve i stranice, Saturnus farove, Elan hardtopove“, priča Kadrić.
Folksvagen je planirao da izgradi fabriku u Turskoj, ali je procedura „zamrznuta“ zbog vojne intervencije Ankare u Siriji. Zato je svoje usluge nemačkoj kompaniji ponudilo više zemalja, među kojima su se kao favoriti spominjale Bugarska, Rumunija i Srbija. Bosna i Hercegovina, na osnovu višedecenijskog iskustva saradnje sa Folksvagenom, takođe veruje da ima dobre šanse.
Šta Folksvagen traži od ponuđača?
Direktor sektora energetike i koordinator projekta „Razvoj automobilske industrije Federacije BiH“ u Privrednoj komori Federacije BiH Armin Hodžić kaže da se zahtevi Folskvagena prvenstveno odnose na površinu od 400.000 kvadratnih metara slobodnog prostora za izgradnju fabrike. „Folksvagen bi izgradnjom fabrike uposlio oko 5.000 radnika, od čega bi najmanje 650 bilo inženjera, mašinske i elektro struke. Vrednost investicije je oko 1,4 milijarde evra. Fabrika bi bila izgrađena do 2023. godine, a planirani izvoz bio bi oko 4,5 milijardi evra, odnosno 300.000 vozila godišnje“, kaže Hodžić za DW.
Bosna i Hercegovina je Folksvagenu ponudila dve lokacije za gradnju fabrike, jednu u krugu bivšeg TAS-a, odnosno sadašnjeg VW Sarajevo i „zamensku“ u Novom Gradu, kod Rajlovca. „Obe lokacije nude infrastrukturu neophodnu za brzu i sigurnu distribuciju delova i gotovih proizvoda. Takođe, ponuđene su i određene olakšice kada je u pitanju cena određenih energenata što velikim delom utiče na konačni mesečni račun kao i finansijsko učešće u nekim drugim režijama“, kaže Hodžić.
Prednosti BiH u odnosu na druge ponuđače
Bosna i Hercegovina ima tradiciju industrijske proizvodnje i poslovanja u domenu automobilske industrije, što je važan preduslov za proizvodnju kvalitetnog konačnog proizvoda, smatra Hodžić. „Takođe, jedna od ponuđenih lokacija već ima razvijenu infrastrukturno-distributivnu mrežu automobilskih delova. Tokom posete predstavnika Federacije BiH nadležnima u Volfsburgu, ponuđene su još neke olakšice u poslovanju kao i subvencije koje bi u značajnoj meri uticale na smanjenje konačnog troška izgradnje, ali i rada fabrike“, ističe sagovornik DW.
„Od 60 kompanija koje rade za automobilsku industriju i koje su članice Grupacije Automobilske Industrije pri Privrednoj komori Federacije BiH, njih desetak radi direktno sa Folksvagenom, odnosno, kako mi to kažemo, imaju lieferantski broj direktno kod Folksvagena. Generalno gledano, kompanije iz BiH prepoznate su kao sigurni i pouzdani dobavljači kvalitetnih i pouzdanih delova koji su u stanju da se prilagode načinu i zahtevima poslovanja Folksvagena“, tvrdi Hodžić.
Folskvagen i Prevent Grupacija
On, međutim napominje da postoji određeni spor između Folksvagena i domaće bosanske kompanije Prevent „koji se polako rešava“. „Jedna od lokacija je u zajedničkom vlasništvu dve pomenute svetske kompanije. Međutim, ukoliko to bude jedini kamen spoticanja za dolazak istorijske mega-investicije u BiH, imamo modalitet rešenja, tako da u konačnici to ne predstavlja problem“, kaže Hodžić.
Mogući povratak Folksvagena u BiH za DW je prokomentarisala i Prevent Grupacija. „Prevent je pre gotovo dvadeset godina ušao u zajedničku investiciju sa VW AG, s ciljem da se nastavi proizvodnja automobila u BiH. Kroz sve ove godine, nismo prepoznali ozbiljne namere Folksvagena da se širi u BiH, a sigurno da bi podržali svaku sličnu aktivnost i eventualno pokretanje proizvodnje“, saopšteno je iz Preventa.
Ekonomska čuda su retkost
Ekonomska čuda su retkost, a dolazak Folksvagena u BiH bi upravo predstavljao jedno takvo čudo, smatra ekonomski analitičar Admir Čavalić. „Teško je nabrojati sve benefite, od drastičnog rasta izvoza, preko zapošljavanja, pa sve do raznih lokalnih i regionalnih kooperacija, ali i unapređenja imidža BiH kao zemlje za investiranje. U tom smislu, reč je zaista o kolosalnoj investiciji“, kaže Čavalić.
On veruje i da bi slične investicije ublažile posledice egzodusa iz BiH. „To bi u određenoj meri moglo da zaustavi egzodus, ali ne dugoročno. Ova procena se bazira na iskustvu Slovačke, čije su fabrike omogućile određeni nivo životnog standarda, iako su zbog procesa evropskih integracija radnici orijentisani ka radu napolju“, kaže Čavalić, napominjući da bi investicije, poput mogućeg povratka Folksvagena u BiH, pozitivno uticale i na sveukupne ekonomsko-političke prilike u toj zemlji.