BiH – prvo pomirenje, onda istina?
12. februar 2019.
Svete knjige obiluju porukama mira na kojem tradicionalne religije baziraju svoje učenje, ali, uprkos tome, a kao posledica neznanja i zloupotreba, nasilje u ime verskih razlika veoma je često u čitavom svetu.
Ipak, sa naučnog skupa „Teologija u javnoj sferi“, koji je protekle sedmice po šesti put održan u Trebinju, u okviru panel-diskusije „Teologija-istina-pomirenje: pojam mira u svetim spisima“, poručeno je da bez religije nema mira. Takođe, odbačeno je stanovište savremene kulture da je religija bila jedan od okidača za sukobe u Bosni i Hercegovini devedesetih godina.
I iako je ta zemlja još uvek opterećena prošlošću, zajednički život je moguć, a u njegovoj izgradnji religija je neophodna – zaključak je trojice profesora bogoslovskih fakulteta iz BiH – Darka Tomaševića, Vladislava Topalovića i Zuhdije Hasanovića.
Odgovornost je zajednička
Osvrćući se na period sukoba u BiH devedesetih godina, profesor sa Katoličkog bogoslovskog fakulteta iz Sarajeva, dr Darko Tomašević, ocenjuje da odgovornost za te događaje leži na svima – i na vernicima i na verskim liderima.
„Mislim da ni mi sveštenici nismo dovoljno slušali šta nam Isus govori – ljubi neprijatelje svoje, pa i one koji su sa druge strane nišana. Međutim, i mi sveštenici smo u zabludi, jer mislimo da nas ljudi dovoljno slede. Pre svega, moramo znati da vernici ne poznaju dovoljno svoju veru i da ne čuju ono što im se poručuje na misi”, rekao je Tomašević.
Uloga verskih lidera u sukobima
Sličnog je mišljenja i prof. dr Zuhdija Hasanović sa sarajevskog Fakulteta islamskih nauka koji tvrdi da je društvo u BiH samo deklarativno religiozno.
„Bilo bi interesantno ispitati koliko muslimana, na primer, prihvata Kuran i zašto ga uče“, ističe Hasanović i dodaje da uloga verskih lidera u ratu u BiH nije bila dovoljno dobra i da su nedovoljno govorili protiv sukoba. Razlog je, kaže, to što su svi verski lideri delovali unutar svojih nacija.
„U takvoj situaciji neminovno je bilo da, kada dođe do konflikta, verski lideri deluju unutar svojih okvira. Nažalost. Idealno bi bilo da smo, kao predstavnici verskih zajednica, nadrasli te podele i da smo govorili: Ništa nije toliko značajno da izazove problem među braćom. Ali nismo. Mi smo ljudi ograničenih potencijala i ne dajemo svoj maksimum u razumevanju i primeni božije reči“, rekao je Hasanović, napominjući da za društvo može biti pogubno selektivno upražnjavanje vere, što neretko dovodi do terorizma.
„Nama muslimanima se zabranjuje da nanesemo štetu drugome na bilo koji način. Nažalost, pojedinci vade određene delove Kurana koji se odnose na ratne prilike, a koji kažu: Gde god ih nađete, ubijajte ih. Onda to prenesu u sasvim drugi kontekst i tumače ga na svoj način. Ako se želi da se razume božija reč, potrebno je uzeti celinu, a ne delove koji nam odgovaraju“, ističe Hasanović.
„Istina može i da ubije“
Prof. dr Vladislav Topalović sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški“ iz Foče, zapitao se da li je multireligioznoj BiH neophodno konstantno traganje za „istinom“ – u smislu prebrojavanja žrtava i poređenja čije su žrtve veće, ako ta „istina“ ima tri strane. To se, smatra on, dešava, jer priču o tome eksploatišu političari zato što im tako odgovara.
„Dakle, oni prvo traže neku istinu, pa onda pomirenje. Traže da prvo priznamo Jasenovac, jer pre toga nema mira između Srba i Hrvata. Pa Srebrenicu, jer onda nema mira između Srba i Bošnjaka... Mi smatramo da bi prednost trebalo da ima pomirenje, a tek onda istina. Istina može i da ubije, ali ona ne sme da bude uslov“, smatra Topalović i napominje da bi svakako trebalo da postoji senzibilitet za ljude koji su u ratu stradali i koji žele da saznaju istinu.
Najvažniji je dijalog i prihvatanje drugačijeg
Govoreći o tome da li danas u BiH postoji mir, profesori su saglasni: „Mir postoji u stvarnosti, iako se možda u medijima naglašava više negativnosti. Toliko ima običnih, malih ljudi koji nisu opterećeni ratom. Prošlo je više od dve decenije od rata, te generacije koje su se rodile posle rata nemaju sećanje ni iskustvo rata, a mi i dalje o tome pričamo i to sa puno negativnosti. To bi trebalo menjati“, zaključio je Tomašević.
Uključujući se pred kraj panel-diskusije, mostarski muftija Salem Dedović naglasio je da je za BiH najvažniji dijalog i prihvatanje drugačijeg.
„Nažalost, još uvek želimo da subjektiviziramo istinu. Vidimo patnju samo jednog naroda. To bi trebalo prevazići. Svaki bol je bol. Sve religije imaju ogroman mirotvorni kapital koji ima pozitivne refleksije u izgradnji mira i dijaloga. Volja za mirom postoji u svim verskim zajednicama u BiH i nikakva talasanja na društvenoj i političkoj sceni to ne smeju da naruše“, zaključio je mostarski muftija.