BiH između Erdogana i Gulena

O razlazu imama Muhameda Fetulaha Gulena s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u javnosti Bosne i Hercegovine nije se mnogo govorilo, sve do neuspešnog vojnog udara u Turskoj. Kada je Erdogan za pokušaj puča optužio Gulena i njegov pokret Hizmet (služenje, tur), pojedini kritičari tog pokreta i Erdoganovi simpatizeri u BiH setili su se da u zemlji deluju obrazovne institucije „Bosna Sema“ koje mnogi dovode u vezu s liderom Hizmeta. Mediji prenose da Hizmet danas raspolaže sa „stotinama fakulteta“, te „hiljadama škola“ i drugih obrazovnih institucija u više zemalja sveta. Pod kontrolom ljudi bliskih Gulenu navodno su i obrazovne institucije „Bosna Sema“ koje u BiH deluju u skladu s važećim zakonima.

Ko je Gulen i šta je interes ovog turskog imama koji se od 1999. godine nalazi u „samonametnutom egzilu“ u Sjedinjenim Američkim Državama? Navodno, Fetulah Gulen iz SAD upravlja carstvom škola, univerziteta i poslovnih kompanija koje deluju u okviru Hizmeta. Gulena na Zapadu predstavljaju kao pobornika „umerenog islama“, opredeljenog za međureligijski dijalog. „Njegova interpretacija islama, inspirisana sufijskom tradicijom, nametnuta je kao najprihvatljivija za zapadne interese. U akademskim i političkim centrima Zapada sugeriše se da bi trebalo da je prate i arapske, zemlje srednje Azije i muslimanske zajednice Evrope, Amerike i Australije“, piše za Al Džaziru istraživač savremenih islamskih pokreta Osman Softić.

Esad Duraković: „Gulenova organizacija deluje zaverenički“

Nakon pokušaja vojnog udara u Turskoj, pojedini analitičari govorili su da i Bosna i Hercegovina ponovo trpi zbog nesuglasica Istoka i Zapada. Kako bi ta država, posebno bosansko-hercegovački muslimani, trebalo da se postave prema sukobu Erdogana i Gulena? Na to pitanje za Dojče vele odgovara akademik i profesor arapske književnosti i filologije, dr Esad Duraković: „Prema onome što ja znam, Gulenova organizacija suštinski deluje zaverenički, dakle ne legitimno, javno i transparentno. U organizacije koje deluju na taj način nemam nikakvog poverenja. Bosna i Hercegovina je već neko vreme, naročito od rata, izložena premrežavanju raznih 'Gulenovaca', sekti, muslimanskih frakcija itd. Tu su salafisti, tu su Gulenovci, tu su tzv. Ahmedije, tu ima puno i šiitskih organizacija, ali one deluju perfidnije, više sofisticirano. Bosna i Hercegovina postaje poprište tih raznih sekti. Apsolutno sam uveren da muslimani u BiH imaju dugo i vrlo pozitivno iskustvo u toleranciji i suživotu u Evropi sa drugima i drugačijima i, kao islamolog i arabista, ubeđen sam da bi svi ti koje sam pobrojao trebalo da od tradicionalnog bosanskog, odnosno bošnjačkog islama, uče kako čovek može da bude musliman, a da pri tome bude i Evropljanin – tolerantan i transparentan. Dakle, oni bi trebalo da uče od nas, a ne mi od njih.“

Erdoganova „bezuslovna“ podrška BiH

Pojedini kritičari ističu da i među muslimanima u BiH ima onih koji, zbog nedostatka energičnije zapadne podrške suverenitetu i integritetu te zemlje, s odobravanjem gledaju na Erdoganovu politiku prema BiH. Bivši diplomata i prvi ambasador BiH u Turskoj Hajrudin Somun, kaže da deo bošnjačke politike, ne toliko javnosti, blagonaklono gleda na Erdoganovu vlast. „Verujem da, zbog zapadne neodlučnosti u pogledu svega onoga što čini predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, i određen broj muslimana iz BiH ima razumevanja za Erdoganovu politiku kada on tvrdi da podržava celovitu i suverenu BiH“, kaže Somun za Dojče vele.

A čini se da tu privrženost Erdoganu odražava i zvanična bošnjačka politika. U intervjuu za onlajn-magazin Faktor, predsedavajući Predsedništvu BiH i lider Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović je kazao da je „Turska prijatelj BiH, ne samo Bošnjaka u njoj“. Na pitanje da li Turska podržava BiH, bez bilo kakvih zahteva i uslovljavanja, čak i kada je reč o sistemu škola i firmi bliskih mreži Fetulaha Gulena, Izetbegović je odgovorio: „Da, Turska podržava BiH, bez ikakvih kontra-zahteva. Kada su u pitanju obrazovne i druge institucije i pojedinci u BiH koji su povezani s organizacijom Fetulaha Gulena, odavno smo upozoreni na opasnost koja može doći od njih. Nakon podmuklog pokušaja vojnog udara u Turskoj, logično je da se upitamo zašto je FETO prisutan u BiH, zašto troši novac i vreme u ovoj zemlji? Šta su krajnji ciljevi? Nesebična, bratska briga za islam i za našu decu? Zaista? Ta pitanja trebalo bi sebi da postavi država, ali pre svega roditelji. Pametnije je učiti na tuđim, nego na sopstvenim greškama“.

Najviše optužbi na račun „Bosna Sema“ obrazovnih institucija izneseno je nakon samoubistva maloletnog učenika Mahira Rakovca krajem 2015. godine. Mahirovi roditelji tvrdili su da je njihovo dete bilo podvrgnuto „vršnjačkom nasilju“ i „seksualnom zlostavljanju“ u Internacionalnoj školi na Ilidži koja deluje u okviru „Bosna Sema“ obrazovnih institucija. Mahirov očuh Dubravko Lovrenović i majka Alisa Mahmutović govorili su da su i neka druga deca u toj ustanovi bila podvrgnuta sličnom nasilju, ali je nadležno Tužilaštvo Kantona Sarajevo zaključilo da „nema dokaza da je Mahir Rakovac bio žrtva seksualnog i fizičkog zlostavljanja“. Na račun „Bosna Sema“ institucija izneseni su i prigovori koji se odnose na „internatski karakter“ i „stroga“ pravila kojih se učenici navodno moraju pridržavati. Ta kazivanja, po svemu sudeći, trebalo je da potvrde teze o „tajnim druženjima“ i negovanju kulta ličnosti Fetulaha Gulena, zbog čega je Hizmet u nekim krugovima poređen i s katoličkom organizacijom Opus Dei. Takva svedočenja, međutim, nisu imala većeg odjeka u javnosti Bosne i Hercegovine.

Oprečna mišljenja o „Bosna Sema“ institucijama

„Moja ćerka završila je prvi razred Internacionalne (srednje) škole koja je u okviru 'Bosna Sema' obrazovnih institucija u BiH. Prezadovoljna sam nastavnim planom i programom i jedan sam od roditelja koja čita sve udžbenike, seriozno prati programe iz svih predmeta, tako da sam vrlo zadovoljna činjenicom da se moje dete obrazuje iz udžbenika kakvi se koriste širom sveta. To su nastavni planovi i programi iz Oksforda, metodologija takođe, što se meni veoma dopada. Jedna devojčica iz Amerike gledala je udžbenike moje ćerke i rekla: 'Aha, i ja imam iste takve'. Imaju vrlo kvalitetne udžbenike i veoma su posvećeni deci, a imaju i veoma dobru komunikaciju s roditeljima, uključujući i onlajn-komunikaciju. Mislim da su to škole koje zaslužuju poštovanje i mogu da budu primer i drugim obrazovnim institucijama“, kaže za DW novinarka Borka Rudić.

Ona ističe da nema informacija o negovanju kulta ličnosti Fetulaha Gulena ili nekim specifičnim obredima u tim školama. „Odlazila sam u školu na redovne informacije i roditeljske sastanke. Moje dete ne ide na veronauku, ima kulturu religija, ne druži se ni na kakvim poselima po školi o kojima se priča, mada smatram da niko od ljudi koji su u javnosti negativno govorili o tim obrazovnim institucijama nije ponudio adekvatne argumente i činjenice. Imala sam velikih problema zbog toga što sam u raspravu o toj školi pokušavala da unesem dozu razuma. Ljudi su me šikanirali, pretili mi, proglašavali lobistom Fetulaha Gulena, samo zato što sam iznosila činjenice o onome što smo mogli da vidimo moja ćerka i ja u ovih godinu dana koliko ona pohađa tu školu“, kaže Borka Rudić.

Opasnost od indoktrinacije

Profesor Esad Duraković veruje da je opasnost od indoktrinacije mladih u BiH realna u slučaju infiltriranja verskih sekti i(li) sumnjivih organizacija u obrazovne i druge društvene sisteme. „Te sekte preko škola, instituta i raznih kulturnih centara tada mogu delovati i institucionalno, što bi predstavljalo veliku opasnost. Mislim da je Gulenova organizacija, ako je tako mogu nazvati, uveliko zakoračila u ovaj naš prostor, a da mi, nažalost, kao i u mnogim drugim slučajevima, nismo osvešteni i ne gledamo u budućnost. Zato su mogući konflikti između tradicionalnih bošnjačkih muslimana i ovih drugih, ekstremnih. Rekao bih da su oni tu u jednoj zavereničkoj akciji i da postoji realna opasnost od takvog delovanja“, upozorava Duraković.

Nakon neuspešnog vojnog udara u Turskoj, institucije „Bosna Sema“ ponovo su se našle na udaru kritika, zbog čega se ta institucija oglasila i posebnim saopštenjem. „Naš rad kao obrazovnih institucija BiH dovodi se u vezu s dešavanjima u Turskoj što nema nikakve pravne ni suštinske osnove, i što kategorički odbijamo kao neistinito i zlonamerno“, navodi se u saopštenju. „Naš decenijski rad neki krugovi, kako u BiH, tako i iz inostranstva, poneseni brojnim dezinformacijama koje se šire nekim medijima i društvenim mrežama, pokušavaju da zasene povezivanjem s nedemokratskim i terorističkim pokušajima svrgavanja legalne i legitimne vlasti u Turskoj čemu smo bili svedoci u noći s petka na subotu (15. i 16. juli). Taj čin dela turske vojske smo osudili u pismu koje smo u subotu 16. jula prosledili Ambasadi Republike Turske u Sarajevu“, navodi se, između ostalog, u saopštenju te institucije.

„Bosna Sema“ je „u privatnom vlasništvu“, navodi se na internet-stranici te institucije. Tokom rada u BiH, „Bosna Sema“ je osnovala petnaest institucija u Sarajevu, Bihaću, Tuzli, Zenici i Mostaru. Osnovana je 1998. godine i funkcioniše u skladu sa zakonom i regulativom nadležnih ministarstava u Bosni i Hercegovini.