Bez razgovora sa talibanima nema mira

Nemačka štampa veliku pažnju posvećuje juče održanoj konferenciji o Avganistanu u Bonu. Desetogodišnja vojna misija u Avganistanu ocenjuje se kao neuspela.

Hamburger abendblat: „Bon je ponovo bio mesto nade. U mirnom gradu na Rajni sastalo se 1000 delegata iz 85 zemalja kako bi razgovarali o budućnosti još uvek nestabilnog Avganistana. Kao i pre deset godina, kada je Karzai u odsustvu proglašen za šefa vlade, kada je - uz međunarodnu pomoć - svrgnut režim talibana i kada je zemlja trebalo da krene u bolju budućnost. Avganistansko predsedavanja konferencijom trebalo je da bude znak rastućeg suvereniteta zemlje isticalo je ponosno avganistansko ministarstvo inostranih poslova. Međutim to je i jasan pokazatelj koliko je glavni grad Avganistana- Kabul, i posle desetogodišnjeg angažmana međunarodnih vojnih trupa nesiguran grad da bi se u njemu održala jedna takva konferencija. Malo toga je uspelo da se postigne: talibani su ponovo jaki, u zemlji vlada velika nesigurnost, cveta trgovina drogom, vlada i državne službe važe za jedne od najkorumpiranijih u svetu.“

Glavna mana konferencije u Bonu, piše Hamburger abendblat je odsustvo glavnih aktera: talibana i Pakistana. „Prvi, kao ekstremni fanatici nisu bili ni pozvani, a Pakistan je u poslednji čas otkazao dolazak, zbog ubistva 24 pakistanska vojnika u napadu NATO snaga. To je samo poslednji u nizu takvih slučajeva. Mir se međutim ne sklapa sa prijateljima i saveznicima, već sa neprijateljima. Bez razgovora sa talibanima nema mira u Avganistanu. Isto tako ni bez Pakistana, jer susedna država koja poseduje nuklearno naoružanje je jedan od glavnih faktora. U toj zemlji Osama Bin Laden godinama je mogao bezbrižno da živi. Pakistanska tajna služba ISI obučavala je talibane. Islamabad rado koristi fanatične muslimane kao borce protiv zakletog neprijatelja- Indije, a uz to u teško prohodnim pograničnim oblastima Pakistana okupljaju se pobunjenici svih vrsta.“

Milijarde evra za bolju savest

„U Bonu je juče obećana materijalna pomoć Avganistanu za još deset godina nakon povlačenja međunarodnih snaga. Avganistanci neće biti ostavljeni na cedilu. Može biti. Ali vrlo je moguće da će Avganistan ponovo biti odsečen od sveta, kada talibani, nakon povlačenja zapadnih snaga krenu u osvajanje vlasti. Zemlji onda preti opasnost da ponovo potone u građanski rat. Bon je pre svega pokazao da je u dosadašnjoj strategiji Zapada više bilo nadanja i iluzija, nego realnih pretpostavki i ciljeva. Zato je neophodna nova strategija, kojom će biti obuhvaćeni svi učesnici“, piše Hamburger abendblat.

Rajniše post: „Što se Avganistana tiče, dve stvari su jasne. Prvo: ratom ne mogu da se pobede talibani. Dakle, međunardne vojne snage moraju što pre da se povuku. Drugo: do najavljenog povlačenja vojske 2014. godine zemlja bi trebalo da se stabilizuje, kako ne bi ponovo došlo do krvavog haosa. Želja Zapada da stavi tačku na angažman u Hindukušu, koji ga skupo košta i koji mu nanosi velike gubitke je mnogo veća od brige da bi sve dosadašnje žrtve mogle da budu uzalud. Na Konferenciji o Avganistanu u Bonu oficijelno nije bilo reči i novcu, ali zapravo su pregovori na tu temu uveliko u toku. Zapad je svestan da je povlačenje 2014. prerano i zato lošu savest želi da smiri milijardama evra. Okolnost iz koje avganistanski predsednik Karzai želi da izvuče maksimalnu korist. U Avganistanu je danas mnogo toga bolje nego pre deset godina, ali pravog napretka nema sve dok Avganistci sami ne preduzme dalje korake“.

Karzai najmanji problem

Noje osnabriker cajtung: „Pre deset godina na Konferenciji o Avganistanu u Bonu je vladala prava euforija. Sada su svetski moćnici ponovo na istom mestu zasedali. Opširno se govorilo o obnovi zemlje, pomirenju, demokratiji i pravima žena. Pritom je jasno: taj rat je izgubljen. Skoro da čovek poželi da saoseća sa kancelarkom Merkel, koja apeluje na predsednika Karzaia da stane na put korupciji i trgovini drogom. Karzai je to obećao hiljadu puta i od toga nikad nije bilo ništa. Što je još gore, njegova familija spada među najkorumpiranije u Avganistanu. Ona je čak umešana u trgovinu opijumom. Ali, Karzai je nažalost najmanji problem, jer deset godina nakon vojne intervencije situacija je toliko loša, da jedan nesposoban predsednik jedva da pada u oči. Pre svega talibani su sve jači. Sa njihovom strategijom terorističke-gerile Zapad ne može da izađe na kraj. Oni samo moraju da sačekaju da se NATO snage povuku 2014. godine. Da te fanatike niko nije želeo da dovede u Bon je jasno. Međutim, zanimljivo će biti da se vidi koliko će zapadni političari još da sanjaju o mirovnim pregovorima sa talibanima. Kakvo je mišljenje ekstremista o dijalogu, nedavno je pokazao teroristički napad talibana u kojem je bivši predsednik Rabani – koji je bio predsednik Mirovnog saveta – raznesen eksplozivom“.

Pripremio: Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković