Bes zbog policijskog časa
20. oktobar 2020.
Noć je i tridesetak žena i muškaraca leži na stepenicima Opere Bastilje u Parizu. Tiho je, prave se da su mrtvi. Kamermani i fotografi snimaju perfomans koji u stvari predstavlja protest protiv posledica koje policijski čas nanosi zaposlenima u kulturi.
-pročitajte još: Ovo još nije „korona-diktatura“, ali jeste „tihi otrov“
Nova pravila važe od subote. Najmanje četiri nedelje svi stanovnici Pariza i drugih osam velikih gradova Francuske između 21 sat uveče i šest sati ujutro moraju da ostanu kod kuće. Ali ta mera nailazi na nezadovoljstvo među glumcima.
„Ovde smo za spas kulture“, kaže Izabel Ružri. Ona je glumica pariskog pozorišta Labrijer. „Trebalo je da naše predstave počnu u junu, ali zbog pandemije smo morali da ih odložimo za 22. septembar. A sada moramo ponovo. Policijski čas je katastrofa za glumce, ali i za tehničare, scenske radnike, a pre svega za pozorište.“
Pri tome su se, kaže, pridržavali pravila distance, nosili maske i redovno dezinfikovali ruke. „Još nije bilo nijednog jedinog slučaja kovida 19 u našem pozorištu. Ne razumem zašto pozorišna karta ne bi omogućavala ljudima da posle predstave mogu kasnije da odu kući. Predstave moraju da počnu u 20 časova, pre toga ne dolazi niko“, kaže Izabel Ružri.
Pozorište je kao „vazduh za disanje“
Podršku joj pruža Sofi. Ona je na performans doputovala iz čak iz Denkerka. „Često idem na predstave i ne mogu da zamislim život bez toga. To je za mene kao vazduh za disanje“, objašnjava ta nastavnica muzičkog koja ne želi da nam kaže svoje prezime. „U pozorištu nikad nisam osećala da sam u opasnosti. Nije fer zatvoriti ga.“
-pročitajte još: „Generacija korone“ – kako pandemija pogađa omladinu
Predsednik Francuske prošle sedmice je najavio uvođenje policijskog časa tokom noći, jer je broj infekcija rapidno porastao. „Moramo da smanjimo broj novih infekcija na tri do pet hiljada dnevno. Onda imamo kapacitete da se izborimo s tim“, rekao je Emanuel Makron.
Zbog toga stanovnici Pariza, Marselja, Liona, Lila, Tuluza, Monpeljea, Grenobla, Sent Etjena i Ruana noću ne smeju na ulicu. Izuzetak su samo hitne posete lekaru ili sudske dozvole. Prekršaji se kažnjavaju sa 135 evra, a u slučaju trećeg prekršaja za redom, kazna može da bude čak i do 3.750 evra ili šest meseci zatvora. Ta pravila mogla bi da budu produžena na šest meseci.
Kako zadržati stalne goste
Mirčea Sofonea, epidemiolog na Univerzitetu Monpelje, nada se da će to obuzdati širenje korona-virusa. „Većina klastera nastaje na poslu, u školi i na univerzitetu. Zabrana kretanja tokom noći parališe ekonomiju manje nego potpuni lokdaun“, tvrdi Sofonea u izjavi za DW. „A ako ljudi budu zaobilazili pravila tako što će se ranije sretati, onda će u nekim gradovima ipak ponovo biti proglašena kompletna zabrana kretanja.“ Ipak, Sofonea je optimista: „Stopa rasta je samo oko 1,3 – dakle jedna zaražena osoba zarazi 1,3 druge. Dovesti taj broj ispod 1 je izvodljivo – tada bi epidemija ponovo bila pod kontrolom.“
I Sun, vlasnik restorana „Indijska veza“ u poznatoj ulici Delap, pokušava da bude optimista. Njegov lokal je jedan od retkih koji su još uvek otvoreni – u toj ulici poznatoj po noćnom životu, a koja sada deluje sablasno. Od 6. oktobra su naime svi barovi morali da prestanu sa radom u Parizu i drugim gradovima. „Mnogi restorani su prestali sa radom, jer više nisu mogli da izađu na kraj sa troškovima“, kaže Sun za DW. „Ali ja ću moj restoran da držim otvorenim – moram da sačuvam stalne mušterije“
„Ekonomski cunami“
To ipak nije jednostavno: od početka epidemije Sun ima 80 odsto manje prometa. Nekada je pet ljudi usluživalo goste, a danas samo on i još jedan. Sun se ipak nada: „Kada sve prođe, posao će sigurno da procveta. Zbog toga vredi izdržati.“
Ali Marsel Benezet, vlasnik restorana i član Udruženja hotelijera, vlasnika barova i restorana GNI, ne misli baš tako. „Situacija sve više liči na ekonomski cunami. Većina restorana dve trećine prihoda ostvaruje uveče, a od početka krize već dve trećine barova, hotela i restorana u Francuskoj prijavilo je stečaj.“
Benezet kaže da ne razume zašto restorani ne smeju da ostanu otvoreni, jer, kako kaže, ugostitelji se pridržavaju strogih higijenskih mera, pravila dezinfekcije i distance. „Kada mi zatvorimo u 21 sat, tad niko ne ide na spavanje. Mladi ljudi recimo nakon toga prave žurke kod kuće celu noć. To je mnogo opasnije nego da na primer ostanu u restoranu do 23 sata i nakon toga odu u krevet“.