Berlin od Srbije traži jasne odgovore

Odnos prema kosovskom pitanju i nezavisnosti Kosova bile su i ključne teme tokom posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu avgusta ove godine. Analitičari u Beogradu su tom prilikom istakli da je Merkelova donela jasnu poruku i da Nemačka od zvaničnog Beograda zapravo traži priznanje Kosova za dalji napredak u evropskim integracijama.

U Brisel 30. novembra stiže i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je već izjavio da priznanje nezavisnosti Kosova ne dolazi u obzir: „Verujem da možemo da pronađemo rešenja za albansko- srpski konflikt na Kosovu i Metohiji, ako racionalno pristupamo i ako smo svi dovoljno odgovorni, i ukoliko pažljivo razmotrimo moguća rešenja, u kojima Beograd i Srbija ne priznaju nikakvu nezavisnost Kosova. Ali, istovremeno pronalazimo rešenja koja su od koristi za sve, i za Srbe i za Albance, i za Evropsku uniju. Tako ja pristupam ovoj stvari.“

Ohrabrenje ili poniženje?

Ukoliko Srbija dobije kandidaturu 9. decembra, evropska budućnost Srbije će na neki način biti osigurana, ocenjuje za Dojče vele Nikola Jovanović, urednik periodike „Izazovi evropskih integracija“.

„I to bi bilo značajno ohrabrenje da se nastavi sa evropeizacijom i modernizacijom celog društva i države. Tako da će to na neki način biti signal koji će Srbiji pokazati da će zajedno sa Evropskom unijom nastaviti put ka svojoj modernizaciji, i ka uspešnom članstvu jednog dana. Ukoliko ne bude pozitivne odluke za Srbiju, znači ni kandidature, to će biti veliki udarac, pre svega političkoj eliti koja je dugo radila na tome da Srbija zaista bude uspešan deo evropske porodice naroda. Ali, to će biti i veliko razočarenje, za još uvek većinsko stanovništvo koje podržava ulazak u EU. To bi koincidiralo sa potpisivanjem pristupnog ugovora Hrvatske, tako da bi to na neki način bila negativna, obeshrabrujuća, i možda čak i donekle ponižavajuća poruka za Srbiju“, kaže Jovanović.

Fleksibilnost oko Kosova?

Beogradski mediji pišu da Nemačka ocenjuje kao neuspešne razgovore nemačke kancelarke Merkel sa srpskim državnim vrhom i da Berlin neće odustati od svojih stavova koji se odnose na popravljanje odnosa sa Prištinom. Nikola Jovanović smatra da Beograd pokazuje maksimalnu političku volju za normalizacijom odnosa sa Prištinom, pre svega za obične ljude. Dijalog sa Prištinom je nastavljen, iako nisu do kraja ispunjeni neki preduslovi koje je Srbija postavila.

„Zaista se pokazuje jedna maksimalna fleksibilnost i politička volja da Srbija bude faktor i stabilnosti i prosperiteta u ovom delu Evrope. Stoga mislim da ne postoji suštinski razlog da Nemačka sumnja u Srbiju, ili da joj osporava legitimnu aspiraciju ka članstvu u Evropskoj uniji“, ocenjuje Jovanović.

Berlin hoće jasne odgovore

Ukoliko Srbija dobije status kandidata, ona može biti motor približavanja Evropskoj uniji, ističe za Dojče vele Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. To bi imalo pozitivne posledice za sve njene susede, od onih koji su već u EU, do onih koji imaju status zemlje kandidata, ili do onih koji ne znaju šta i kako poput Bosne i Hercegovine, Albanije, ili Kosova.

„Mi nismo u stanju, niti imamo mandat da govorimo u ime Srbije, i kažemo ono što Srbija ne može ne želi, ili iz nekih drugih razloga ne kaže. Ali, pošto sam ja Slovenac, i dok smo mi bili u Jugoslaviji uvek su bili ti stereotipi kakvi smo mi, šta mi sve implementiramo, i odradimo, ja bih samo preveo ono što kaže Angela Merkel: nemojte nam držati predavanje. Hoćete li vi to ostvariti ili ne? Bitno pitanje je odgovoriti na bit EU, a to je slobodan protok ljudi, robe, kapitala, usluga, i ideologija. Sve dok imate poteškoće na južnoj granici, gde je granica blokirana, gde se događa balvanizacija, to u Berlinu ne razumeju. Traže jasan odgovor: hoćete li vi implementirati dogovor o carinskim pečatima, hoćete li implementirati katastar, i kada? I sve dok tog odgovora ne bude, Berlin te poruke ne razume“, ukazuje Kacin.

Da uđemo u EU, pa možemo i da izađemo

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju sve veću dozu evroskepticizma građana Srbije. Ukoliko bi se danas održao referendum o ulasku Srbije u EU za bi glasalo 50 odsto građana, a protiv 32 procenta. Anketa na beogradskim ulicama takođe jasno pokazuje podeljenost mišljenja oko ulaska Srbije u Evropsku uniju:

„Nisam za to da Srbija uđe u EU. Zbog toga što ta Evropa ima dvostruke standarde, i igra prljavu politiku prema Srbiji. Znači, ne unosi nam neke dobre stvari nego nam nameće neke stvari koje nisu normalne. Umesto da se drži tog standarda da ovde budu visoke plate, da se vrati oteta imovina, oni nam nameću gej paradu, i konstantno nas uslovljavaju, i nekorektni su prema Srbiji. Samo zbog toga. Inače, ulazak u Evropu ima svoje prednosti, ali baš svega toga nisam za ulazak u Evropsku uniju“.

„Zašto da ne. Danas kada neki gledaju da uđemo, neki da ne uđemo, ja sam da uđemo u EU. Iz prostog razloga, ako nas ne svidi, u nekom vremenskom periodu koji možemo i sami da odredimo, možemo istu tu Evropsku uniju verovatno možemo i da napustimo. Trebalo bi svakako probati, i možda ta EU donese i nešto dobro. Ako je EU sad na lošem glasu, jer se čuje da treba ukinuti evro pa ponovo vratiti nacionalne valute, to još niko nije potvrdio, to je samo priča. Ali ja sam za to da bi trebalo probati i da bi trebalo ući u Evropsku uniju“.

Autori: Ivica Petrović, Beograd / Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković