Berlin na Trampovom kursu
26. septembar 2019.
Savezna vlada Nemačke je generalno veoma kritički nastrojena prema politici američkog predsednika Donalda Trampa. Naročito kada se radi o pitanjima rata i mira. Tramp je prošle godine raskinuo atomski sporazum sa Iranom, dok su istovremeno Nemačka, Francuska i Velika Britanija ulagale ogromne napore da taj sporazum po svaku cenu opstane.
Situacija se pogoršala kada su 14. septembra napadnuta saudijska naftna postrojenja, a SAD za to odmah optužile Iran. Čak i napadnuta Saudijska Arabija u početku nije želela da se bavi pitanjem krivice, ali je u međuvremenu i Rijad stao na liniju Vašingtona. Iran je sa svoje strane jasno odbacio odgovornost za napad.
Deset dana kasnije, američkom viđenju situacije pridružile su se Nemačka, Francuska i Velika Britanija. „Jasno nam je da Iran snosi odgovornost za taj napad. Ne postoji nikakvo drugo uverljivo objašnjenje“, navodi se u zajedničkom saopštenju evropske trojke.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Boris Džonson nisu saopštili na čemu se zasnivaju ti zaključci. Teheran i u evropskom i u američkom stavu vidi „bezrazložno podmetanje“. Šef generalštaba, Mohamed al Bakri, izjavljuje da će propasti svako ko se usudi da napadne njegovu zemlju, ali i ističe da Saudijska Arabija nije neprijateljska zemlja.
„Jednostavno pogrešno“
Predstavnik Zelenih za spoljnu politiku u nemačkom Bundestagu, Omid Nuripur, smatra da je stav tri evropske zemlje „potpuno pogrešan“. Istina, postoje naznake da odgovornost leži na Iranu, ali istraga je još uvek u toku, rekao je Nuripur za DW. „Nemarno donositi preuranjenu presudu, a to potkopava verodostojnost istrage, ne vodi ka deeskalaciji situacije“.
Istovremeno, političar Zelenih se zalaže da se učini sve što je moguće da se spasi sporazum s Iranom. On savetuje Zeheranu da konačno sedne za sto sa Amerikancima, s obzirom na to da je poznato da postoji nepoverenje na obema stranama. „Jednostavno, radi se o tome da velika vojna eskalacija. Ovo ćutanje je veoma opasno.“
Intervencija Bundesvera?
Tri evropske vlade nisu samo okrivile Irana, već i Saudijskoj Arabiji obećavaju „neograničenu solidarnost“. Izgleda da je Saudijska Arabija to obećanje uzela zdravo za gotovo. Tamošnja novinska agencija SPA citirala je poziv kabineta međunarodnoj zajednici da se iranskom agresivnom ponašanju „postave granice“.
To pokazuje u koliko opasnu poziciju se dovela Nemačka, ocenjuje Jana Puglierin iz nemačkog Društva za spoljnu politiku (DGAP) u Berlinu. „Verujem da još uvek nije jasno do kakvih daljih implikacija sve može da dođe“, rekla je ona za DW. Na primer, ako Amerikanci krenu da „sve više pritiskaju Nemačku i druge saveznike da se eventualno vojno angažuju“.
Takve želje već su doprle do ušiju nemačke ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer. Tokom posete SAD, ona je već signalizirala spremnost Nemačke da se i vojno angažuje.
Pa i ako Vašington ne bude zahtevao jasan vojni angažman Berlina, Jana Puglierin smatra da je Nemačka u komplikovanoj poziciji. „Postoje interesi u regionu koju se ne mogu pomiriti. Održavanje sporazuma Teheranu je predstavljeno kao najveći nemački cilj. S druge strane je podrška Saudijskoj Arabiji kao klasičnom partneru“.
Prema viđenju ministarke Kramp-Karenbauer, Nemačka svoje zadatke vidi u „održavanju diplomatskih odnosa sa Iranom“. Takav kontakt bi, međutim, mogao da se ostvari i između glavnih aktera SAD i Irana, dakle na najvišem nivou. Naime, Donald Tramp, uprkos napetostima, nije isključio mogućnost da će se sastati s iranskim predsednikom Rohanijem u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Američki predsednik rekao je da takav susret nije planiran, ali: „Ne isključujem to“. I još: „Posrednik mi nije potreban“, rekao je Tramp i tako odbacio inicijativu predsednika Francuske Makrona. Ako Iranci žele da razgovaraju, „oni znaju koga treba da nazovu“.
Čak i ako američki predsednik to bude želeo, Jana Puglierin ipak ulogu Nemačke vidi pre svega u tome da, zajedno sa Francuskom i Velikom Britanijom, posreduju između Irana i SAD. „Uverena sam da su Nemačka i druge države Evropske unije u veoma dobroj poziciji, upravo zbog toga što ne slede strategiju ’masovnog pritiska’, već se postavljaju kao verodostojan posrednik koji može da deluje uravnoteženo“.