Beograd delimično zadovoljan rezultatima izbora

Izlazak 53.000 Srba na vanredne parlamentarne izbore na Kosovu pokazuje da su oni poslušali poziv Vlade Srbije“, izjavljuje predsednik odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije Milovan Drecun, ali ipak dodaje da je moglo daleko bolje. Drecun smatra da će nakon „značajne izlaznosti“ Srba, Vlada Srbije imati upotpunjen kapacitet da nastavi proces normalizacije odnosa u narednom periodu.

„Mislim da na severu Kosova nije dobro shvaćen značaj delovanja budućih poslanika, jer ako je temelj politike u narednom periodu stavljen na formiranje zajednica srpskih opština koji proizlazi iz Briselskog sporazuma, onda je potrebna snažna podrška srpskih poslanika u parlamentu u Prištini, jer će od njih zavisiti stvaranje zakonodavnog okvira koji je neophodan na Kosovu i Metohiji”, dodao je Drecun. On je takođe naveo da se očekivao izlazak znatno većeg broja Albanaca na izbore od 43 odsto i da se može očekivati da Srbi dobiju veći broj od deset zagarantovanih mandata. Kako kaže, ta izlaznost pokazuje da ni Albanci nisu zadovoljni kako Priština rešava probleme građana.

Sever Kosova deo šire globalne priče?

„Trebalo bi konstatovati da je postignuta nešto veća izlaznost Srba nego na lokalnim izborima, ali je ona postignuta pre svega na centralnom Kosovu, komentariše za Dojče vele prve nezvanične rezultate izbora Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose. Mislim da je to rezultat činjenice da je centralno Kosovo još od 2005. godine imalo svoje predstavnike u kosovskim institucijama, i tamo je već i pravno prihvaćeno da moraju da žive, rade i sarađuju sa kosovskim institucijama“, kaže Janjić.

Severno Kosovo je već nešto drugačiji problem i slaba izlaznost na severu pokazala je da je izostao politički rad Beograda, smatra Dušan Janjić. To može izazvati nove sumnje u stvarne namere Beograda oko primene Briselskog sporazuma, kaže Janjić, ali istovremeno dodaje kako misli da se tu zaista ne radi o nekim stvarnim lošim namerama Beograda. Čitav problem po njegovim rečima mora se posmatrati u mnogo širem geopolitičkom kontekstu:

„Ova vlada pre svega nema kapacitet koji od nje očekuje Evropska unija. Ona nema ni dovoljno znanja, ni dovoljno iskustva, ni dovoljno raščišćenih ličnih i političkih odnosa unutar sebe; jako teško se snalazi u mnogim problemima, a naročito u pogledu severa Kosova. Taj problem severa je, između lokalnih i ovih izbora na Kosovu, itekako vezan za jednu globalniju priču, a to su odnosi Rusije, Evropske unije i Amerike. Stoga mislim da će Brisel, Vašington i Moskva morati da se ozbiljnije pozabave severom Kosova, jer mislim da ovaj rezultat pokazuje da postoji dovoljan kapacitet da se oživi takozvani zamrznuti konflikt na severu Kosova“, napominje Janjić.

Poverenje u Vladu, a ne u Briselski sporazum

Beograd, naravno, mora biti zadovoljan jer su Srbi ipak kako-tako izašli na ove izbore, ocenjuje Janjić. Kratka kampanja, odsustvo jasnog stava, kasni poziv, sve su to razlozi zašto Beograd ipak nakon svega može biti relativno zadovoljan:

„Problem je što je taj izlazak Srba na severu Kosova bio više motivisan poverenjem u Vladu i Aleksandra Vučića, a mnogo manje poverenjem u Briselski sporazum, naglašava Janjić. Srbi, znači, i dalje gledaju u Beograd, a Beograd se tim problemom bavi marginalno. A i kad se bavi nije jasno kakva je njegova strategija što se tiče dugoročnog opredeljenja, a ljudi na terenu žele da znaju gde će da upisuju decu u škole, gde će da se zapošljavaju, gde će da grade kuće... To su dugoročni planovi i odluke“.

Mislim da Beograd trenutno ipak može da odahne, zaključuje Janjić. Koliko je radio – odlično je prošao, ali to takođe znači da mora više da radi na tom problemu i da uklanja neke političke strukture koje je ostavio još Aleksandar Vulin, bivši direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Ako, naravno, ne žele da im se sever Kosova, kako se to kaže, politički i međunarodno obije o glavu, ističe Janjić.