Balkanski „mini Šengen“ bez šanse za uspeh?
1. oktobar 2019.
Inicijativa srpskog predsednika Aleksandra Vučića o ukidanju trgovinskih barijera između Srbije, Albanije i Severne Makedonije dobija pozitivne kritike ekonomista i privrednika. Međutim, politika i politički analitičari su, za sada, uzdržaniji.
Za razliku od privrednika koji se nadaju da će dublja saradnja dovesti do povećanog privrednog rasta u regionu, za političke analitičare sporne su i motivacija, ali i arhitektura inicijative koju su regionalni mediji već nazvali „mini Šengen“.
„Albanija i Kosovo neće podržati tu inicijativu, a siguran sam da i Makedonija neće prihvatiti parcijalne inicijative“, ocenjuje za DW Naim Rašiti, direktor Balkanske istraživačke grupe (Balkans Policy Research Group) iz Prištine. „Samo punopravne inicijative koje uključuju sve zemlje mogu dobiti podršku, a ne one koje podrivaju suverenitet nekih od njih“, smatra Rašiti.
Vučić: Tako ćemo biti mnogo više poštovani u Evropi
Predsednik Srbije „gura“ tu ideju već godinama. Slične ili iste inicijative Vučić predlaže još od 2015. godine, a nešto kasnije mu se u planovima priključio i uskoro bivši komesar EU za proširenje Johanes Han. Prema izjavama koje je davao u Njujorku prošle nedelje, Vučićeva ideja je da mini-balkanska grupacija nastupa slično Višegradskoj grupi.
„Važno je da zemlje regiona razumeju da imaju koristi od toga, da naši ljudi razumeju da istupamo kao blok, jer ćemo tako biti mnogo više poštovani u Evropi“, rekao je Vučić prošle nedelje. Zvaničnici Srbije u međuvremenu objašnjavaju da je poenta u tome da se prostor Zapadnog Balkana uredi kao zajedničko tržište i jedinstvena investiciona destinacija, sa harmonizovanim propisima i pojednostavljenim procedurama.
EU podržava takve inicijative
Prema predsedniku Privredne komore Severne Makedonije Branku Azeskom, „ideju bi trebalo realizovati odmah, u bilo kojem formatu, bilo kad i bilo gde.“ Azeski je agenciji Tanjug izjavio da EU već godinama podržava takve inicijative, „ali mi ne možemo da ih razumemo zato što smo nacionalno preosetljivi“.
„Zato što mislimo da u pozadini takve ideje stoji nekakvo obnavljanje Jugoslavije i zato što na Balkanu ima previše istorije, a veoma malo budućnosti“, rekao je Azeski.
I Petar Gošev, bivši makedonski ministar za finansije i guverner Narodne banke, vidi pozitivne strane predloga: „Energetski i transportni sektori su veoma važni. Ubrzavanje protoka robe, smanjenje troškova i uklanjanje prepreka koristilo bi boljem ekonomskom razvoju regiona“, kaže Gošev.
Rašiti: Srbija želi da dominira
Kosovski analitičar Rašiti ne deli mišljenje privrednika. On za DW objašnjava da posle raspada bivše Jugoslavije nijedna vlada u regionu nije htela da se upliće u regionalne inicijative koje podsećaju na staru federaciju.
Razlozi zbog kojih Srbija insistira na regionalnoj saradnji su različiti, kaže Rašiti. I svodi ih u tri tačke: „Da bi dominirala na tržištu i u politici, da bi smanjila razlike i političke sporove i da bi izbegla da rešava nerešene bilateralne sporove, kao i saradnju sa Kosovom.“
I dosadašnje regionalne inicijative koje su uspele da zažive nisu pokazale neke naročite rezultate. Jedino CEFTA može da se izdvoji kao delimično uspešna, ali ni ona nikada nije kompletno prihvaćena od svih zemalja regiona. Centralno evropski dogovor za slobodnu trgovinu koji je na snazi već više od 30 godina, sada obuhvata Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Kosovo, Moldaviju i Severnu Makedoniju.
Na samitu u Trstu 2017, Evropska unija je preko komesara za proširenje Johanesa Hana pokušala da dâ novi podsticaj tom dogovoru nadajući se da će to podstaći trgovinu i ekonomsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana i postati osnov za formiranje regionalne ekonomske zone. Do danas od toga nema ništa, a zemlje se i dalje sapliću na političkim problemima. Poslednji takav slučaj je bio Samit EU i Zapadnog Balkana u poljskom Poznanju kada je Srbija odbila inicijativu za međusobno priznavanje diploma.
Suočavanje sa „slonom u sobi“
Može li se očekivati uspeh regionalnih inicijativa u situaciji kada zemlje regiona imaju nerešene sporove i ne veruju jedni drugima?
„Fokus bi trebalo staviti na rešavanje bilateralnih sporova“, smatra kosovski analitičar Rašiti. „Severna Makedonija i Grčka su najbolji primer za to. Tek kad se rešio bilateralni spor, sve ostale agende su glatko usledile. Srbija gura regionalnu saradnju da bi izbegla ’suočavanje sa slonom u sobi’, a to je rešavanje pitanja Kosova“, kaže Rašiti za DW.
Uzdržanost u Skoplju, kritike iz Tirane
Aleksandar Vučić će svoju ideju predstaviti premijerima Albanije Ediju Rami i Severne Makedonije Zoranu Zaevu 9. i 10. oktobra u Novom Sadu. Slučajno, taj balkanski mini-samit održava se tačno pet meseci nakon što je upravo predsednik Srbije, 9. maja ove godine, a posle sastanka sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, prokomentarisao ideju „malog Šengena“ između Tirane i Prištine kao „sumanitu priču“.
-pročitajte još: Čekaonica sa nacrtanim vratima
Vlasti u Severnoj Makedoniji za sada su uzdržane. Makedonski vicepremijer zadužen za evropske integracije Bujar Osmani za DW kaže da će Skoplje svoj stav po tim pitanjima graditi u dogovoru sa Vašingtonom i Briselom. „Mi smo na korak do početka pregovora sa EU, a de fakto smo članice NATO, pa bi zato za takve inicijative trebalo konsultovati Vašington i Brisel“.
U Albaniji su pojedini političari oštro kritikovali Vučićevu ideju. Bivši poslanik Socijalističke partije premijera Rame i lider političkog pokreta „Rešenje“ Kočo Kokedima ocenjuje da bi inicijativa mogla da ima pogubne posledice po albansku ekonomiju i poljoprivredu. Zato on traži da je Rama odbije.
„Regionalno, a ne parcijalno rešenje“
Umesto parcijalnih rešenja koja obuhvataju samo određeni broj zemalja, prištinski analitičar Rašiti predlaže da zemlje regiona dogovore punu povezanost, slobodnu kretnju robe i ljudi, odstranjivanje svih barijera za slobodnu komunikaciju, priznavanje diploma i profesija itd.
„Ali to nije moguće zato što još uvek postoje ograničenja i kontrolisane granice. A između nekih zemalja, kao što su npr Kosovo i BiH, postoji i vizni režim“, zaključuje Naim Rašiti.