Balkan se ljulja

„Politička stabilnost je u principu dobra stvar“, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung u tekstu pod naslovom „Jeziva stabilnost Srbije“. Autor Tomas Fuster napominje da su „u Srbiji odnosi malo previše stabilni. Tako premijer Aleksandar Vučić svoju vladu i stranku čvrsto drži pod kontrolom. Tu će se malo šta promeniti i posle predsedničkih izbora (...) na kojima Vučić nastupa kao veliki favorit. Aktuelna funkcija predsednika vlade mu, doduše, pruža mnogo veće nadležnosti od funkcije predsednika države, koja je više reprezentativnog karaktera. Ali, niko u Srbiji ne sumnja da će Vučić i posle promene funkcije ostati jak čovek u državi.“

„Na ekonomskom planu, ovaj 47-godišnjak ima čime da se podiči: privredni rast u Srbiji je 2016. sa 2,8 odsto bio najviši u poslednjih osam godina, pri čemu ga, za razliku od ranijih vremena, nije pokretala samo potražnja na tržištu, već i neto-izvoz. Situacija se poboljšala i na planu finansijske politike. Tako je deficit sa 1,4 procenta bruto društvenog proizvoda na najnižem nivou od 2005, što se objašnjava i ’kurom mršavljenja’ kada je reč o upravi i restrukturisanjem državnih pogona koji su bili u lošem stanju. U padu je i stopa nezaposlenosti koja iznosi 13 odsto i spada u najniže na Balkanu.“

„Iz ekonomske perspektive ima, dakle, dobrih razloga da se glasa za Vučića. Zabrinutost, međutim, izaziva autoritaran stil šefa vlade koji drži medije na kratkoj uzici i svoje ministre ’postrojava’ pred TV-kamerama. To u Zapadnoj Evropi ne izaziva veliku pažnju iz dva razloga: prvo, u Jugoistočnoj Evropi opada uticaj EU koja je, kako izgleda, pre svega zauzeta sama sobom. Drugo, Vučiću se gleda kroz prste dokle god se on zalaže za sređivanje odnosa sa Kosovom. Rezultat je koncentracija vlasti, koja i u ekonomskom smislu predstavlja rizik“, piše Noje cirher cajtung.

Evropa na putu da se balkanizuje

Dnevnik Velt objavio je članak pod naslovom: „Putin poklanja Srbiji desetine tenkova i borbenih aviona“. „Kao što je rekao ministar odbrane Srbije Zoran Đorđević, Srbija za 29 aviona MiG-29, 30 borbenih tenkova T-72 i 30 oklopnih vozila tipa BRDM-2 ne mora ništa da plati. „Predsednik Ruske federacija je rekao da će potpisati ukaz (o isporuci oružja) i kada se to desi, mi ćemo delati“; „Čekamo da se završi proces u Rusiji i onda ćemo videti kako će oprema biti dopremljena u Srbiju“, reči su kojima Velt dalje citira Đorđevića.

A list Handelsblat ovako sažima informacije: „Srbija bi rado u EU. Ta zemlja još neguje svoj tradicionalan odnos sa Rusijom. Njen predsednik Putin želi da spreči priključivanje balkanskih zemalja NATO – i sada je našao sredstvo da ih veže za sebe“.

„Vojnici nisu dovoljni“, naslov je kolumne autora Tea Zomera objavljene u dnevniku Cajt onlajn. Kratak uvod glasi: „Kriza u Makedoniji, nacionalizam na Kosovu, 180 ministara u Bosni i Hercegovini: Balkan se ljulja. Evropa gleda u stranu i prepušta region ruskoj velikoj sili.“ Autor piše da je bio član dve međunarodne komisije za Balkan. „Prva je istraživala uzroke i posledice ratova za vreme raspada Jugoslavije (1992 – 1995), a druga – pozadinu i tok rata na Kosovu (1998 – 1999). U našim izveštajima smo upozoravali da Balkan ne sme biti prepušten samom sebi“.

„Dugo vremena se Evropa prepuštala nadi da će izgledi za članstvo u EU podstaći regionalne aktere na razboritost i zbližavanje. Samo, perspektiva pristupa Evropskoj uniji je u međuvremenu izgubila svoju snagu. Tako danas moramo reći: Evropa je pre dve decenije krenula da evropeizuje Balkan. Desilo se ono obrnuto: Evropa je na putu da se balkanizuje. I ponovo gleda u stranu i prepušta Balkan njegovom istorijskom zlu: otrovnom nacionalizmu, riskantnim teritorijalnom ambicijama i etničkom ludilu“, piše, između ostalog, Cajt onlajn.