Balkan ne želi da bude cilj za izbeglice

Kada šefovi država i vlada Evropske unije i Turske u ponedeljak (7.3.) budu razgovarali o rešenjima za izbegličku krizu, to će sa galerije pomno pratiti i gosti sa Zapadnog Balkana: predstavnici Makedonije i Srbije. Jer, sve što se na konferenciji dogovori, pa čak i samo pomene, direktno će se odraziti na situaciju na Balkanskoj ruti.

U razgovoru za DW o pooštravanju pogranične politike svoje zemlje, srpski komesar za izbeglice Vladimir Cucić odbacio je odgovornost svoje zemlje: „Uveravam Vas da takve odluke potiču iz ciljnih zemalja – Nemačke, Austrije ili Švedske“. A makedonski premijer Đorđe Ivanov objašnjava: „Kad god neka zemlja severno od nas oteža prelazak svoje granice, i mi to učinimo“.

Mig Zapada

Ovakvo ponašanje balkanskih zemalja nije novo. Tako je bilo još posle samita EU-Balkan u oktobru 2015. u Briselu. Tada se razgovaralo o merama za sprečavanje haosa na Balkanskoj ruti. Samo što su se učesnici konferencije vratili kući, stigla je elektronska pošta iz Slovenije preko Hrvatske do Srbije i Makedonije... Iako to u zvaničnim dokumentima nije utvrđeno, odlučeno je da se iz Grčke prema severu propuštaju još samo izbeglice iz Sirije, Iraka i Avganistana, prenosi Ksenija Milenković, direktorka Kancelarije za evropske integracije Srbije SEIO, i dodaje da je poruka ozbiljno shvaćena.

Kada su u Nemačkoj počele diskusije o tome treba li izbeglicama iz Avganistana uopšte priznati status ratnih izbeglica, zemlje na Balkanskoj ruti nisu dugo oklevale: Avganistanci su preko noći proglašeni za ekonomske izbeglice i sprečeni da dalje putuju. „Spremni smo da u tranzitu pomognemo svim ljudima koje ciljne zemlje hoće da prime“, kaže srpski komesar za izbeglice Cucić lakonski – i pere ruke u nevinosti: „Već odavno se govori da Avganistancima neće više biti dozvoljeno proputovanje; to nije bila naša odluka“.

Neuobičajena harmonija

Retko kada su balkanske zemlje bile tako složne, i retko kada su njihove političke elite i narod bili tako saglasni kao kada se radi o izbeglicama. U Grčkoj, Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, poput mantre se ponavlja: to se ne odnosi na nas! Oni samo žele da dalje putuju, a mi pri tome samo nudimo logističku pomoć. U neuobičajenoj harmoniji, Skoplje, Beograd i Zagreb poručuju: „Mi sigurno nećemo postati hot-spot“.

U leto 2015, dok je fenomen izbegličkih talasa još bio nov, a slike sa granica treperile na malim ekranima, i u zemljama Zapadnog Balkana se živo diskutovalo o geostrateškim uzrocima zbega, ili o „islamističkoj opasnosti“. No, brzo je svima postalo jasno da izbeglice ne žele da ostanu ni u jednoj od tih zemalja.

„Govorilo se: mi smo samo tranzitna zemlja; izbeglice žele da idu dalje, za Nemačku, to ja za njih obećana zemlja i to se nas ne tiče“ – tako Anđelko Milardović sa Instituta za migraciju u Zagrebu objašnjava raspoloženje u regionu. Brojke mu daju za pravo: prošle godine je Balkanskom rutom prošlo više od 800.000 izbeglica, ali u Makedoniji je podneto samo 1.578 zahteva za azil, u Srbiji osam, a u Hrvatskoj, koja je zemlja EU – čitavih 211 zahteva.

Tako su mesecima stotine hiljada ljudi samo sprovođene od jedne granice do druge – do „zemalja prijema“, kako na Balkanskoj ruti zovu Austriju, Nemačku ili Švedsku.

Sad vlada strah

U međuvremenu se situacija promenila: otkako je Austrija početkom februara najavila da će rešavati još samo 80 zahteva za azil dnevno i primati još samo 37.500 izbeglica godišnje, u tranzitnim zemljama je došlo do uzbune. Nijedna od njih ne želi da bude poslednja stanica za izbeglice. Makedonija je gotovo potpuno zatvorila granicu sa Grčkom, dok se u Hrvatskoj ozbiljno razmišlja o obezbeđivanju granice vojskom. Čak i u zemljama kroz koje se dosad nisu kretale reke izbeglica, sada raste nervoza zbog mogućeg nastajanja alternativnih ruta. Tako albanska ministarka za integraciju Klajda Đoša upozorava na „veliki broj“ izbeglica koje čekaju da budu puštene u Albaniju, a bugarski premijer Bojko Borisov je naredio da se održe zajedničke vežbe policije i vojske u pograničnim regionima prema Grčkoj i Makedoniji.

Sada vlade zemalja Balkanske rute napeto iščekuju rezultate samita EU-Turska. Sve oči su u uprte u Nemačku. „Nemačka je najuticajnija zemlja EU i cilj za većinu izbeglica. Umesto da izračunava kvote i pokušava da blokira izbegličke rute, Nemačka sada ima šansu da nađe temeljno i sveobuhvatno rešenje krize“, kaže mladi beogradski sociolog Dario Hajrić. A ako to ne uspe, hermetičko zatvaranje Evrope će se nastaviti, dodaje on: „Ako se Evropa odluči da sledi Mađarsku i dalje gradi zidove, ostaće u ružnom društvu: sama sa sopstvenom ksenofobijom“.