Balkan ne ostavljati Rusiji, Kini i Turskoj

EU je proteklih godina imala niz problema: finansijska kriza, kriza evra, Grčka, Ukrajina, talas izbeglica sa Bliskog istoka… Priča o proširenju Unije je tako pala u drugi plan i za same političke elite u državama poput Srbije, BiH, Makedonije i Albanije. To je povod što su se nedavno nemačke socijaldemokrate oglasile posebnom deklaracijom o potrebi delovanja Nemačke i EU u tim državama.

„Ne smemo zaboraviti da se radi o državama Evrope, te da iz tih zemalja dolaze brojni tražioci azila koji uopšte nisu politički progonjeni. Ogroman broj mladih želi da napusti zemlje rođenja jer nemaju nikakvu perspektivu. To je signal da te zemlje ne smeju izaći iz fokusa političkog delovanja EU“, kaže Josip Juratović, poslanik nemačkog Bundestaga i jedan od inicijatora donošenja deklaracije SPD-a.

U ovoj deklaraciji se prvo iznosi kratka analiza stanja u pomenutim državama: korupcija, nepotizam, nemoćni parlamenti, pravosuđe u rukama politike i nedostatak slobode medija su samo neki od problema. Upozorava se da bi to moglo dovesti do ponovne destabilizacije regiona, pa čak i do rasplamsavanja novih međuetničkih sukoba. Posledica gubljenja nade u brzi ulazak u EU je i to da mladi traže uzore na drugoj strani, neki od njih postaju lak plen za one koji vrbuju borce za rat u Siriji ili za izvođenje terorističkih napada. BiH je nedavno direktno osetila posledice takvog stanja, navodi Juratović.

„Zabrinut sam ne samo zbog BiH, nego i zbog stanja u celom regionu. Previše je negativnih tendencija, previše se mrzi, previše se traže neprijatelji i razlozi zbog čega nešto ne ide kako treba. Ako želimo perspektivu i BiH i Zapadnom Balkanu onda se mora početi nešto voleti, a ne mrzeti. Morate stvarati prijatelje, a ne neprijatelje.“

Ubrzati pristupne pregovore

Zbog svega toga, SPD traži da Nemačka i EU daju novi zamah reformskim procesima i procesu evropskih integracija. Tako bi trebalo intenzivirati pristupne pregovore, posebno sa Srbijom, uključujući i one koji se tiču reforme pravosuđa i odnosa sa Kosovom. S Kosovom se mora što je brže moguće potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, te uvesti bezvizni režim. BiH se mora pomoći u reformi Dejtonskog ustava koji koči napredak zemlje. Jospi Juratović se zalaže da se pristupni pregovori otvore što je brže moguće sa svim državama Zapadnog Balkana, ali i dodaje: „Samo menjanje zakona ne donosi mnogo. Ti zakoni moraju zaživeti i moraju se sprovoditi što je malo teži proces.“

Socijaldemokrate – inače manji partner u velikoj vladajućoj koaliciji Nemačke – veruju da EU mora usvojiti konkretne mere za poboljšanje regionalne infrastrukture: puteva, pruga, rečnog saobraćaja... Moraju se otvoriti perspektive za strane investitore, pomoći razvoj trgovačkih komora. Zahteva se i sklapanje posebnog sporazuma između EU i država Zapadnog Balkana o saradnji na polju obrazovanja i nauke. Mladima će se otvoriti perspektiva za ostanak u njihovim domovinama i za posao samo ako steknu znanja i veštine koje će koristiti na poslu.

Kina, Rusija i Turska ne spavaju

Istovremeno, propuste u delovanju EU koriste Kina, Rusija, Turska i arapske države koje se sve više angažuju u tom regionu. EU sve više gubi svoje pozicije, a upravo u njenom je interesu da se balkanske države što jače privredno integrišu sa ostatkom Evrope.

Posebno poglavlje deklaracije SPD-a posvećeno je jačanju demokratije i civilnih struktura. EU mora delovati na jačanju demokratskih procesa, kako unutar stranaka, tako i unutar samih parlamenata. Upozorava se da su brojni mladi jednostavno okrenuli leđa politici, ali da su mnogi od njih angažovani u nevladinim organizacijama. Zapad mora ohrabriti te mlade ljude da se angažuju na razvoju demokratije, borbi protiv korupcije i na borbi protiv drugih problema ne samo unutar nevladinih udruženja građana, nego i direktnim delovanjem u politici.

Još jedan od problema koji je prisutan ne samo u balkanskim državama, nego u posljednje vrijeme i u državama EU jeste jačanje nacionalizma. Nacionalizam nailazi na posebno plodno tle u državama Balkana koje su pre dve decenije bile zahvaćene ratovima. „Nacionalizam je rak rana celog Balkana. Sve je podređeno nacionalnim interesima, a premalo se vodi računa o temeljnoj vjednosti EU – pravu pojedinca. Kad pravna država zaštiti pojedinca, time će zaštititi i prava kolektiva“, kaže Juratović.

Protiv nacionalizma se može boriti jedino jačanjem demokratije, ali i podrškom nezavisnim i kritičkim medijima, te zajedničkom interpretacijom istorije. EU mora pomoći državama na prostoru bivše Jugoslavije da zajednička interpretacija istorije bude vidljiva i u školskim udžbenicima.