Balkan i pristup EU: nova pravila
5. februar 2020.
Francuska, Holandija i Danska od oktobra prošle godine blokiraju pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. A nova Evropska komisija smatra da su obe zemlje zrele za pristupni proces. Kako bi olabavio blokadu, novi komesar EU za proširenje Oliver Varhelji je danas u Briselu prezentirao novu doteranu strategiju za buduće pristupne kandidate. Suština njegovog predloga je u sledećem:
- Dosadašnjih 35 pristupnih poglavlja će biti podeljeno u šest tematskih grupa. Tako bi pregovori trebalo da budu ubrzani, a „političko upravljanje“ njima – poboljšano.
- Kritički raspoložene zemlje EU bi trebalo da se pojačano uključe u provere kandidata za prijem. Evropska komisija i predstavnici 27 člaova bi ubuduće trebalo da zajedno putuju u zemlje koje hoće da pristupe EU kako bi proveravali rezultate reformi. Tako bi trebalo da budu izbegnuta „iznenađenja“ u zao čas.
- Pristupni pregovori sa kandidatima koji otežu sa reformama bi mogli biti usporeni, odloženi ili prekinuti. Posebno je francuski predsednik Emanuel Makron insistirao na sankcijama. To je do i sada bilo moguće, ali se retko primenjuje.
- Uslovi koje kandidati moraju da ispune moraju biti još jasnije i detaljnije objašnjeni nego što je to do sada bio slučaj – i objavljeni. Pitanje pravne države bi ubuduće trebalo da bude težište na početku i kraju pregovora o svakom od šest tematskih „paketa“.
Start za pregovore još pre samita u maju
Komesar za proširenje je jasno stavio do znaja da hoće da što pre počne pregovore sa Makedonijom i Albanijom. Krajem meseca bi Komisija trebalo da podnese dopunjen pozitivan izveštaj i Severnoj Makedoniji i Albaniji, kako bi razvejala sumnje Francuske, Danske i Holandije. Varhelji je u Briselu priznao da su i neke druge zemlje izrazile svoje sumnje, „samo što to sada niko neće glasno da kaže“. Ali, on je, kako je dodao, optimista koji smatra da će te dve zemlje dobiti datume za početak pregovora još pre vanrednog samita i strategiji proširenja koji bi početkom maja trebalo da se održi u Zagrebu.
Srbija i Crna Gora mogu da biraju
Nova pregovaračka metoda koju sada treba i da odobri svih 27 članica EU, neće moći da se primeni na ionako razvučene razgovore sa Srbijom, Crnom Gorom i Turskom. „Pravila se ne ogu promeniti usred igre“, rekao je Varhelji. Doduše, Crna Gora i Srbija će imati mogućnost da dobrovoljno pređu na novu metodu pregovaranja. A razgovori sa Turskom koji su počeli još 2005. Godine, zbog različitih konflikta sa EU su ionako zamrznuti.
Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, Nikola Dimitrov, nada se da će Evropska unija doneti odluku pre održavanje izbora u njegovoj zemlji – u aprilu. Radi se o odgovoru na pitanje šta Evropska unija zapravo hoće od zemalja na Balkanu. Komesar za proširenje Oliver Varhelji je priznao da su i zemlje Evropske unije u obavezi da odrade svoj deo posla ako balkanske zemlje budu ispunile uslove. Premijer Albanije Edi Rama traži da pregovori budu više fer i jasniji. Kritika francuskog predsednika Makrona i njegova želja sa reformama bi mogle „da daju novi život postupku koji trenutno zapinje“.
Perspektive za Kosovo i Bosnu
I Kosovo, koje ne priznaju sve zemlje EU, i Bosna i Hercegovina, čija država loše funkcioniše, trebalo bi da dobiju principijelnu perspektivu, rekao je Varhelji. „Kredibilna pristupna perspektiva je ključ za političku stabilnost i razvoj u našem regionu“, rekao je.
Ne zna se da li će Francuska sad pristati na početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albannijom. Jedna diplomata EU je u Briselu rekao da se u osnovi, kada je reč o kriterijumima za prijem, malo šta promenilo. Fasada se doteruje, ali supstanca ostaje ista. On je dodao da je Francuska sada dobila šta je htela i da bi sada trebalo da popusti.