Međusobne optužbe Azerbejdžana i Jermenije u UN-u

Nakon što je Azerbejdžan vojno osvojio područje Nagorno-Karabaha, na kojem uglavnom žive Jermeni, obe zemlje su na sednici Saveta bezbednosti UN-a iznele teške optužbe na račun druge strane. Dok je Jermenija govorila o „etničkom čišćenju" koje navodno sprovodi azerbejdžanska vojska, Azerbejdžan je svoju akciju označio kao „antiterorističku meru".

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je zahtevala deeskalaciju. „Ljudi u tom region treba da imaju trajan mir između Azerbejdžana i Jermenije. A to može biti postignuto samo za pregovaračkim stolom."

- pročitajte još: Nagorno-Karabah pred slomom

Azerbejdžan, koji ima autoritarnu vlast, napao je u utorak ujutru raketama i artiljerijom područje Nagorno-Karabaha na kojem većinom žive Jermeni. U sredu su Jermeni prestali da pružaju otpor. Mnogi strahuju da će biti proterani ili izvrgnuti azerbejdžanskm nasilju ako ostanu. Proteklih dana je, prema informacijama jermenskih medija, ubijeno najmanje 200 ljudi, a više od 400 povređeno.

Berbok, koja je u Njujorku bila zbog Opšte skupštine UN-a, naglasila je da je „sada vreme za deeskalaciju". Istovremeno je upozorila na opasnost destabilizacije jermenske demokratije i zahtevala potpunu obustavu vojnog delovanja. „Ono što nam je potrebno je potpuni kraj nasilja."

Azerbejdžan je odgovoran za zaštitu civilnog stanovništva Nagorno-Karabaha, rekla je nemačka ministarka. Proterivanje ili iznuđeno iseljavanje etničkih Jermenaca nije prihvatljivo, poručila je Berbok, dodavši da se ne smeju u pitanje dovoditi integritet i suverenitet Jermenije i Azerbejdžana.

- pročitajte još: Jermenija i Azerbejdžan: novi rat u Nagorno-Karabahu?

Iz nemačke delegacije se čulo da žale što „Mađarska kao jedina članica EU-a nije bila spremna podržati zajedničku izjavu EU-a". Bilo je govora o sankcijama na koje bi Nemačka bila spremna, kaže se.

UN zahteva dijalog, Rusija kraj borbi

Ujedinjeni narodi su zahtevali „stvarni dijalog između vlade Azerbejdžana i predstavnika Nagorno-Karabaha". Najveći prioritet ima zaštita civilnog stanovništva, kažu u UN-u.

- pročitajte još: Azerbejdžan koristi trenutnu slabost Rusije

Prvi zamenik ruskog stalnog predstavnika pri UN-u Dmitrij Poljanski izjavio je da sad mora biti „sprečeno ponovno rasplamsavanje borbi i situacija okrenuta u političkom smeru" te da su predsednici Azebejdžana i Jermenije u telefonskim razgovorima s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom preuzeli obavezu deeskalacije.

Delegacije pregovaraju o budućnosti Nagorno-Karabaha

Predstavnici jermenske enklave i azerbejdžanske vlade juče su se sastali na prvim razgovorima o budućnosti područja oko kojeg se Jermenija i Azerbejdžan spore već decenijama. Tema susreta u azerbejdžanskom gradu Jevlahu bila je, po navodima iz kancelarije azerbejdžanskog predsednika, ponovna integracija Nagorno-Karabaha i tamošnjeg jermenskog stanovništva u Azerbejdžan.

- pročitajte još: Nagorno Karabah: ima li rata koji nije zbog novca?

Rečeno je takođe da su predstavnici Nagorno-Karabaha tražili gorivo i hranu. Azerbejdžanska strana je izrazila spremnost da pošalje humanitarnu pomoć, saopšteno je iz kancelarije predsednika Ilhama Alijeva i najavljen novi krug razgovora.

Ljudi beže iz Nagorno-Karabaha

U velikom delu Nagorno-Karabaha u toku su mere evakuacije. Ruska strana je saopštila da je dosad evakuisano 5.000 civila iz posebno ugroženih područja. Očito brojni Jermeni strahuju da će biti proterani iz svojih domova, a ako ostanu da će biti izvrgnuti azerbejdžanskom nasilju.

Pre toga je i poverenik za ljudska prava nepriznate Republike Nagorno-Karabah (Arzah) Gegam Sepanjan govorio o evakuaciji više mesta.

EU šalje humanitarnu pomoć

Evropska unija će za proterane ljude iz te regije staviti na raspolaganje 500.000 evra za humanitarnu pomoć. Ta potpora je dodatni novac uz 1,17 miliona koji su stavljeni na raspolaganje od početka godine, saopštila je Evropska komisija.

Merodavni poverenik EK-a Janez Lenarčič pozvao je sukobljene strane da odmah humanitarnim organizacijama omoguće nesmetan pristup kriznom regionu. Poverenik EU-a za spoljnu politiku Žozep Borelj osudio je azerbejdžanski napad i zahtevao nesmetan pristup humanitaraca. Već u sredu je predsednik Evropskog veća Šarl Mišel telefonirao s Alijevim i kritikovao upotrebu sile. Vlada u Bakuu mora dati uverljive garancije za prava i sigurnost jermenskog stanovništva i proglasiti amnestiju, saopšteno je iz Evropskog veća.

aj/ARD

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.