Avganistan, zemlja udovica

Kada je Gulgotaj primila vest o smrti svog supruga znala je da je za nju život gotov. Tek je prošlo tri meseca braka a jedan bombaš-samoubica je njenog supruga sa sobom povukao u smrt. 23-godišnja Gulgotaj nije htela da živi kao udovica. Njen brat Muhamed Azim priča kako je nakon vesti o smrti supruga, Gulgotaj bez oklevanja pokušala da se ubije, tako što je pokušala da popije kiselinu. Srećom u prostoriji se u isto vreme nalazila komšinica, koja ju je odmah odvela u bolnicu gde je Gulgotaj spasena u poslednjem trenutku. Gulgotaj živi, ali kakvi su njeni izgledi za budućnost, potpuno je neizvesno.

Preko 2,5 miliona udovica?

Gulgotaj nažalost nije jedina. Poslednje tri decenije mnoge žene u Avganistanu su odjednom ostale same. Rat i katastrofalna bezbednosna situacija, Avganistan su učinile zemljom udovica. Samo u Kabulu se broj žena koje su izgubile muževe procenjuje na 60.000. U celoj zemlji živi preko 2,5 miliona udovica. Većina ovih žena relativno je mlada, ali bez gotovo ikakvog obrazovanja, najčešće su i nepismene. Žene su u ovom delu sveta potpuno zavisne od svojih muževa. Zbog toga gubitak bračnog partnera znači i životnu katastrofu. Mnoge se odlučuju na samoubistvo.

Muhamed Hemat, primarius u glavnoj bolnici u pokrajini Gazni u koju je Gulgotaj dovezena nakon pokušaja samoubistva, svedoči o mračnoj statistici. "Nedeljno u bolnicu primamo najmanje 2-3 žene koje su pokušale da izvrše samoubistvo. Mnoge od njih na kraju ne uspevamo da spasimo", kaže ovaj lekar. Uglavnom je reč o pritisku kojem su žene unutar klanova izložene nakon smrti supruga.

Žene bez identiteta

Gulgotaj je na kraju imala sreću što kiselina nije prouzrokovala teže povrede, tako da se nalazi na putu ka potpunom oporavku. Ali izgledi da će pronaći novog supruga, čime bi mogla da nastavi sa koliko-toliko normalnim životom, ravni su nuli. Prema avganistanskim običajima, žena se nakon smrti supruga udaje za njegovog brata. Ali time muke udovica ne prestaju. One su u muškom društvu potpuno bezvredne i bez zaštite.

"U jednoj ženskoj kući je pomoć zatražila udovica koju su nakon smrti supruga godinama silovali i mučili rođeni otac i brat preminulog za kojeg je bila udata", kaže Vazima Frog, aktivistkinja za ženska prava i direktorka Istraživačkog centra za žene, mir i bezbednost u Kabulu. "Smrću supruga, žena gubi identitet, a time i socijalnu zaštitu. U takvoj situaciji žene sebi radije oduzimaju život. Društvo im ne pruža nikakvu perspektivu", kaže Frog.

Pasivna vlada u zemlji muškaraca

Da u nekim slučajevima život ipak ide dalje, pokazuje primer Šajanove, koja živi na istoku Avganistana. Nakon smrti supruga u životu je ostala zbog dece. "Moja deca su mala i budući da nemam supruga, čistim po ceo dan u jednoj školi, kako bi ih prehranila", priča Šajan.

Mesečno uspeva da zaradi 1.200 avgana (oko 17 evra). "Drugog izbora nemam. Za žene u Avganistanu drugih poslova ni nema. Moja želja je da se vlasti bolje pobrinu za siromašne, pogotovo za udovice", kaže Šajan.

Ali avganistanska vlada se, kako kaže Vazima Frog, nedovoljno brine za udovice i njihov drastičan položaj. Kakav status imaju žene u Avganistanu najbolje pokazuje činjenica da u slučaju da pogine vojnik ili policajac, njegovu penziju nastavlja da prima ne njegova supruga i deca, nego otac. Nepravednosti sistema treba dodati i praznoverje. Udovice važe za nosioce nesreće i mnogi Avganistanci izbegavaju bilo kakav kontakt sa njima. Sve te nevolje očekuju Gulgotaj, nakon što izađe iz bolnice. Njena porodice se ipak nada da je ovaj pokušaj samoubistva, zaista bio i poslednji.

Autor: Vaslat Hasrat-Nazimi / Nenad Krajcer
Odg. urednik: Jakov Leon