1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Avganistan: narkodileri i gospodari rata

3. novembar 2009.

Nemačka štampa komentariše razvoj situacije u Avganistanu: Karzai ostaje predsednik, što ne ide na ruku Zapadu. Može li se tako uopšte slomiti otpor talibana? Teme su i grip i insistiranje Liberala na smanjenju poreza.

https://p.dw.com/p/KM4L
Hamid Karzai nepouzdan partner Zapada
Hamid Karzai nepouzdan partner ZapadaFoto: AP

List Frankfurter algemajne cajtung komentariše najnoviji razvoj situacije u Avganistanu:

„Neposredno posle smene u Beloj kući, Vlada Baraka Obame jasno je pokazala da je nezadovoljna avganistanskim predsednikom Karzaijem i javno je hvalila potencijalne kvalitete njegovih protivnika na izborima. Međutim, takav pristup nije doneo rezultate. Vašington sada mora da prihvati činjenicu da će na čelu zemlje i dalje biti upravo Karzai - posle izbora koji su počeli kao prevara, a završili se kao farsa, mada farsa opasna po život. Najvažniji partner Obame u Avganistanu je čovek problematičnog legitimiteta i sumnjivog ugleda“.

Avganistanom se bavi i komentator lista Manhajmer morgen:

„Karzai je izneverio nade Zapada. Međutim, mnogo je veći problem što nema podršku u narodu. Imajući u vidu razmere izborne prevare, kako uveriti ljude da im je bolje sa Karzaijem, nego sa plemenskim glavešinama i gospodarima rata? I kako pobediti u borbi sa talibanima ako ne postoji prihvatljiva centralna vlada?“

Šefovi klanova, narkodileri i gospodari rata

Avganistan je najveći svetski proizvođač opijuma, osnovne sirovine mnogih droga
Avganistan je najveći svetski proizvođač opijuma, osnovne sirovine mnogih drogaFoto: AP

Najzad, list Ostze cajtung komentariše:

„Bilans na Hindukušu katastrofalan je ne samo za vladu koju podržava Zapad, nego i za sam Zapad. Posle izborne prevare ponovo se vidi da posle rušenja talibana 2001. godine, zapadnim saveznicima nije uspelo da konačno pobede islamske gerilce i uspostave istinsku demokratiju. U arhaičnoj zemlji i dalje će postojati pseudodemokratija i pod njenim plaštom i dalje će vladati korumpirana porodica Karzai uz pomoć prijateljskih klanova. Međunarodne snage angažovane su u iscrpljujućem ratu sa talibanima, dok je Avganistan podeljen između šefova klanova, narkodilera i gospodara rata. Čak i ako Karzai uključi u vladu protivkandidata na izborima Abdulaha, čini se da neizbežno predstoji vijetnamizacija Avganistana“.

Na sledećoj stranici: Svinjski grip: Panika bez mnogo razloga

Liberali vode bezglavu politiku

Svinjski grip: Panika bez mnogo razloga

Panika oko vakcinacije neosnovana?
Panika oko vakcinacije neosnovana?Foto: AP

List Tiringer algemajne piše o svinjskom gripu:

„Kravlje ludilo, ptičji grip, svinjski grip… Bolesti dolaze i prolaze, bude žrtava, ali najviše histerije. Ljudi su duboko uznemireni. Svinjski grip je glavna tema razgovora na poslu i kod kuće i svuda se postavlja pitanje – vakcinisati se ili ne? Ako pitate lekara ili apotekara dobićete najrazličitije odgovore. Lekari, mada imaju „ključnu ulogu“, i sami su zbunjeni kao i svi ostali kada je reč o vakcinaciji. Ne bez razloga, mnogi stručnjaci podsećaju da većina ljudi svake godine preživi talas običnog gripa uz pomoć maramica, vrućeg čaja i limuna i da su njegove žrtve u Nemačkoj desetine hiljada ljudi. A sada vlada panika zbog šest sumnjivih slučajeva“.

Liberali vode bezglavu politiku

List Frankfurter rundšau komentariše raspravu oko smanjenja poreza i piše:

„Liberali misle sasvim ozbiljno i po svaku cenu bi da smanje porez. Zbog toga su već postali pravi problem. Što je još gore, time nepotrebno otežavaju izlazak iz krize. To što čak Udruženje nemačke industrije smatra da je potrebno da ih podseti da je sređivanje državnih finansija važnije od sveopšteg smanjivanja poreza dovoljno govori o bezglavosti politike FDP“.

Šef Liberala Gido Vestervele i njegov partner Mihale Mronc
Šef Liberala Gido Vestervele i njegov partner Mihale MroncFoto: AP

Iz drugog ugla ekonomskom situacijom se bavi i list Vestdojče algemajne cajtung:

„Duboku privrednu krizu, čije je dno u međuvremenu dotaknuto, moguće je iskoristiti i kao šansu. Naime, kriza je znatno ubrzala strukturne promene u nemačkoj privredi koja je postala lenja u godinama uspona. Tokom krize, industrija je otkrila nove mogućnosti za buduće unosne poslove – na primer, solarne automobile ili alternativne vidove energije. Sve to do prošle godine bilo je zanemareno. Na tim poljima Nemačka ima iskustva i tu bi moglo biti obezbeđeno oko pola miliona radnih mesta“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević