Avganistan je promenio Angelu Merkel
23. april 2010.List Zidojče cajtung je kancelarkin govor ovako prokomentarisao: „Savezna republika Nemačka nije naviknuta na ubijanje. To nije nedostatak; to je tekovina. Možda je to čak i najvažniji rezultat političke pouke izvučene iz uništavanja koje je Nemačka prouzrokovala u istoriji. Još malo pa će dvadeset godina otkako je Bundesver angažovan na mnogim lokacijama u inostranstvu. Ali, Nemačka nema formu, a ni rutinu, u ophođenju sa činjenicom da njeni vojnici sada ubijaju – i bivaju ubijeni.
Bundesver je osnovan 1955. kao armija sa funkcijom zastrašivanja: morala je da zna da se bori – da se nikada ne bi borila. Kada je posle pada Berlinskog zida prvi put poslata u inostranstvo – na molbu Ujedinjenih nacija – trebalo je da se stara o očuvanju mira, ili, u idealnom slučaju, o obnovi kuća ili kopanju bunara. To nije bio rat. Kada se ministar odbrane Folker Rije 1993. spotakao u prašini Somalije, neki su se rugali da je ministar pao. Takav crni humor je tada još bio moguć. Kako se dramatično svet Bundesvera otada promenio!
Izjava Angele Merkel nije prva te vrste za ovih gotovo osam godina otkako su nemački vojnici u Avganistanu. Ali, ovo je nastup u novom vremenu. Slike iz proteklih nedelja su pokazale koliko smo se udaljili od početaka. Svakog dana moramo računati sa ubijenim vojnicima; svaki dan su oni umešani u akcije opasne po život. Kada je avganistanska avantura počela, za vreme crveno-zelene vlade, odobravanje je bilo veliko, a opasnosti male. Danas je obrnuto. To je promenilo i vladu i kancelarku. Prvi put je ona morala da objasni da se Bundesver de facto nalazi u ratu.“
Kancelarka je, piše dalje Zidojče cajtung, o palim vojnicima govorila sa puno empatije, istakavši da žrtve ne smeju da se tretiraju kao kolateralna šteta – šteta za koju se zna, ali koja se ne ističe, da narod ne bi počeo da odbacuje učešće u vojnoj intervenciji. Predugo je previše političara radije ćutalo nego otvoreno govorilo o problemima. S tim je, nadamo se, gotovo.
„I pored svega, kancelarka je dala i tri obećanja: vlada više ništa neće prikazivati ulepšano. Neće zloupotrebljavati vojnike. I neće napustiti Avganistan pre nego što bude zagarantovana predaja odgovornosti u ruke žitelja te zemlje. Ovakvi izjave nisu uobičajene za kancelarku. Ona se obavezuje, iako ne zna kako će se sve završiti. Avganistan je promenio Angelu Merkel. Ona to nije htela, ali rat i njena politička budućnost više ne mogu da se razdvoje.“
Nemačka se brani na Hindukušu
Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung piše: „U Bundestagu se juče radilo o ratu i miru, o životu i smrti. Radilo se o pitanju: zašto nemački parlament, na zahtev različitih vlada, iz godine u godinu šalje vojnike u jednu daleku zemlju, znajući da oni odatle mogu da se vrate na nosilima za ranjenike ili u mrtvačkim sanducima, kao što se već više od sto puta i desilo – o duševnom ranjavanju da i ne govorimo. Odgovori većine govornika u zgradi Rajhstaga, počev od same kancelarke, mogu se svesti na formulu koju je dao još (bivši ministar odbrane) Peter Štruk: u ratu koji su islamski teroristi objavili zapadnom svetu, bezbednost Nemačke mora da se brani na Hindukušu.
(...)
Jedna demokratska država ne može trajno da protiv volje svog naroda vodi rat – kako god ga zvala. Nisu samo političari upućeni na široko odobravanje, već su to i vojnici koji se u ime naroda i šalju na front. Juče nismo čuli ništa novo o budućnosti intervencije u Avganistanu. Ali, Bundestag je jasno pokazao da stoji iza svoje armije i zadatka koji joj je dao. Ta podrška je najmanje što nemačka duguje svojim vojnicima“, piše komentator lista Frankfurter algemajne cajtung.
Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević