Angažovao me je gospodin Perković
11. februar 2014.
Krunoslav Prates jedini je osuđen za ubistvo hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića 1983. godine. Suđenje je pred Zemaljskim sudom u Minhenu počelo 2006. da bi Prates, posle dvogodišnje pauze u suđenju, bio pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog saučesništva. Sud je ocenio da je Prates, dugogodišnji saradnik Udbe, došao do ključeva Đurekovićeve štamparije u kojoj je likvidacija i izvršena. Prates je ključeve, piše u presudi, predao Josipu Perkoviću koji ih je prosledio direktnim izvršiocima.
Prvi put od izricanja presude Krunoslav Prates pristao je na intervju sa nekim medijem. Pred kamerama Dojče velea, on je govorio o ubistvu Đurekovića, za koje je – kako tvrdi – potpuno nevin. Uprava zatvora insistirala je da Pratesovo lice bude zatamnjeno, a glas premodulisan. „Osećam se uslovima odgovarajuće, samo tako mogu da Vam odgovorim“, kaže najpre Prates. „Pristao sam na intervju jer sam spreman da otvoreno govorim o onome što me budete pitali.“
Najpre smo pitali kada je počeo da sarađuje sa Udbom i ko ga je angažovao. „Tokom mog boravka u Nemačkoj do prvog kontakta sa Jugoslovenskom tajnom službom došlo je 1975. godine. Angažovao me je gospodin Perković“, kaže Prates. „Čuli smo se telefonom, vrlo kratko, uvek po par minuta. Zvao sam ga uvek iz javne govornice i to iz Minhena pošto sam živeo u manjem mestu pa bi u slučaju prisluškivanja bilo opasno zvati odatle. Sastajali smo se jednom do dva puta godišnje, kada sam išao na godišnje odmore.“
Đureković se plašio Udbe
Krunoslav Prates kaže da je Đurekovića upoznao 1982. pošto je poznati emigrant stigao u Nemačku. „Nije se predstavio, rekao je da je izbeglica iz Jugoslavije i da želi da se sastane sa nama. Tražio je da ga razumemo, da ne sme reći ko je jer mu preti opasnost od Udbe.“ Prates tvrdi da je tek kasnije, iz novina, saznao da se radi o direktoru INA Đurekoviću te da je tada o tome obavestio Josipa Perkovića. Na pitanje zašto je Đureković ubijen, Prates kaže da veruje da je razlog saradnja Đurekovića sa nemačkom tajnom službom BND.
„Ja sam ga otkrio mrtvog. Otvorio sam ulazna vrata te takozvane garaže (u kojoj je bila štamparija, prim. redakcije), otvorio sam do pola i video njegove noge i krv. Krv je bila skoro potpuno crna, videlo se da je stara“, priča Prates. On se oseća kao žrtva nemačkog pravosuđa i želi obnavljanje postupka. Kaže, ima sve dokaze, ali je u Nemačkoj pravno veoma teško obnoviti suđenje.
Intervju: Srećko Matić / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković