1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Anabolici steroidi „izazivaju“ agresiju

24. februar 2013.

Razna doping sredstva i njihov učinak ponovno su predmet interesovanja javnosti, nakon slučaja Oskara Pistoriusa. Do koje mere je njihovo konzumiranje opasno? Mogu li zaista da dovedu do agresije i do promene ponašanja?

https://p.dw.com/p/17kqz
AnaboliciFoto: Fotolia/Doruk Sikman
Priv.-Doz. Dr. med. Jan Matthes
Doz. Dr. med. Jan MatthesFoto: Universität zu Köln
Deutschland Sport Anti Doping Polizei
Previše kontraindikacijaFoto: Sean Gallup/Getty Images

U kući Oskara Pistoriusa, paraolimpijskog pobednika, pronađeni su anabolici. Budući da postoji sumnja da je ubio svoju devojku, postavlja se pitanje mogu li i na koji način razni hormoni, koje vrhunski sportisti često uzimaju, uticati na psihu i ponašanje neke osobe? Pitanje smo postavili Janu Matesu, farmakologu sa Univerziteta u Kelnu.

DW: Kako deluje korištenje anabolika steroida na psihu čoveka?

Mates: Oni deluju sasvim različito. Mogu da prouzrokuju različite poremećaje: depresiju, halucinacije, manične simptome, pa i agresiju – zavisno od toga u kojoj se količini uzimaju. Veće doze, dakle one koje se koriste za doping, sa većom verovatnoćom mogu da prouzrokuju ove pojave, nego kada se ti hormoni uzimaju u terapeutske svrhe.

Da li je do sada bilo slučajeva, u kojim su atletičari zbog anabolika „izgubili kontrolu“?

Agresija pod uticajem anabolika nije retka pojava. U tom smislu su obavljena i istraživanja. Ona starija pokazuju da se gotovo jedna trećina atletičara žalila na nuspojave, a to je često bila agresija. Novije studije pak dokazuju kako skoro 90 odsto svih sportista, koji zloupotrebljavaju anabolike kod sebe primećuju stanja agresije. Zanimljiva su i istraživanja skandinavskih zemalja. Ona primera radi pokazuju povezanost između zloupotrebe anabolika i povećanog kriminaliteta.

Anabolici steroidi su muški seksualni hormoni. Na koji način oni zapravo deluju i kako uopšte dolazi do gubitka kontrole?

Agresija i gubitak kontrole prema mom mišljenju nisu jedno te isto. Do sada još nije sasvim razjašnjen molekularni mehanizam, koji deluje na povećanje agresije. Poznato je da anabolici steroidi utiču na delovanje dopamina u mozgu, koji deluju na interakciju nervnih stanica.

Postoje različite grupe među sredstvima za doping. Može li se reći da svaki od njih deluje drugačije i prouzrokuje drugačiji način ponašanja?

Da, to se u osnovi tako može reći. Različita sredstva deluju na različite načine, a time su i nuspojave drugačije. Zato se i u sportu koriste razna doping sredstva. Na primer, oni koji se bave streljaštvom, uzeće nešto za smirenje, od čega će im ruka, takoreći, ostati mirna. Oni će uzeti barbiturate, sredstva za smirenje ili opioide, koji se koriste protiv bolova. Sredstva koja uzrokuju suprotni učinak, dakle razni amfetamini i drugi stimulansi mogu prouzrokovati, barem kratkoročno, osećaj napetosti, nervoze, ali i agresiju.

Mnoge droge, a među njima i razna sredstva za doping dovode do zavisnosti. Šta je sa psihičkom zavisnošću?

To zavisi od medikamenta. Ppomenuti amfetamini i opiodi vrlo često dovode do psihičke zavisnosti. Pri tome se mora naglasiti da opiodi, koji se koriste u terapiji za uklanjanje bolova, ako se pravilno uzimaju, realtivno su bezopasni. U slučaju zloupotrebe oni postaju problematični. Što se tiče anabolika steroida, po pravilu postoji mala opasnost od neke psihičke zavisnosti, iako najnovija istraživanja pokazuju, kako ipak postoji opasnost i da je rizik od zavisnosti do sada bio potcenjivan.

Jedan od najpoznatijih slučajeva u istoriji dopinga bio je biciklista Pantani koji je preminuo zbog prevelike doze kokaina. Da li bi se moglo reći da je doping, droga sa kojom se počinje pre nego što se počne sa uzimanjem teških droga?

Ne bih tako daleko išao. To takođe zavisi od slučaja do slučaja. Često je dešava da kada neko uzima neko sredstvo za doping, koje uzrokuje zavisnost, da u trenutku kada to prestane da uzima poseže za zamenom. Ali motivacija zašto neko uzima doping stimulanse je ipak drugačija od one kada neko uzima neku drugu drogu.

*Doktor medicine Jan Mates je privatni docent na odseku farmakologije na Univerzitetu u Kelnu.

Autor: Tobijas Olmajer / Željka Telišman
Odg. urednik: Jakov Leon