Albanski džihadisti u Siriji

Dojče vele: Dobrovoljci iz Albanije odlazili su avionom u Tursku, a odatle u Siriju. Šta se zapravo odigrava na tursko-sirijskoj granici?

Gido Štajnberg: Odlazak Albanaca u Tursku i zatim u Siriju nije neko veliko iznenađenje. Postoji veliki priliv evropskih boraca iz svih mogućih zemalja – Nemačke, Velike Britanije, Francuske, ali i iz Bosne, sa Kosova, iz Austrije, Belgije. Postoje gradovi u kojima ti regruti mogu bez problema da uspostave kontakte sa ljudima koji ih onda brzo prebacuju preko sirijske granice. Pridošlice tamo obučavaju i raspoređuju, po želji, u različite grupacije. To je fenomen koji nam je poznat već skoro dve godine.

Da li se obuka vrši u Turskoj ili u Siriji?

Obuka se obavlja u Siriji. Turska je samo tranzitna zemlja i mesto za povlačenje. Veliki problem je u tome što je u poslednjih nekoliko godina Turska te aktivnosti uglavnom odobravala. Poslednjih nekoliko meseci Ankara pokušava da ograniči bar one najgore grupe. Ipak, Turska je, ukupno gledano, deo problema, a ne deo rešenja.

Fenomen je relativno nov za Albaniju, ali je poznat sa Kosova, iz Makedonije i Bosne. Koliko su društva na Balkanu tome sklona?

Sa Balkana u Siriju odlazi dosta ljudi. To se manje vidi po apsolutnim brojevima. Gledajući tako, iz Evrope u Siriju najviše boraca odlazi iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Ako, međutim, uzmemo u obzir broj dobrovoljaca po glavi stanovnika određene zemlje, onda su na samom vrhu manje zemlje: Belgija, Austrija i Danska, kao i Bosna. Vehabije u Bosni, misionari i propovednici, tamo su prisutni u poslednje dve decenije, pa to nije nikakvo iznenađenje. Slično se može reći i za Kosovo i nešto manje za Albaniju.

Kako funkcioniše mreža, koje metode se koriste za regrutovanje?

Ima dosta različitih pristupa. Postoje ljudi koji imaju kontakt sa terorističkim mrežama, koji ciljano regrutuju. To se obično dešava u Vehabijskim kulturnim centrima ili u džamijama. To je fenomen koji nije dobro proučen, jer ti ljudi deluju veoma mudro. Ali ono što je sasvim jasno jeste to da mladi ljudi regrutuju jedni druge. Prijatelji dovedu svoje prijatelje i poznanike u džamiju, stvara se kontakt sa vehabijama i tada obično sledi odlazak u Siriju. To je više dinamički proces grupe, nego ciljano regrutovanje. Ne treba misliti da sirijske organizacije u Evropi imaju regrutere, najčešće je po sredi inicijativa evropskih dobrovoljaca.

Šta motiviše te ljude da rizikuju sve, pa i svoje živote u Libiji ili Siriji?

Postoji mnogo različitih motiva u zavisnosti od same zemlje. Generalno se može reći da mnogi, posebno vehabijski muslimani, veruju da moraju da pomognu ljudima svoje vere u Siriji – u koju je tako lako doći, za razliku od Pakistana, Avganistana ili Somalije. U Tursku možete iz Evropske unije otputovati samo sa ličnom kartom. Tu su i drugi motivi, kao što je avantura, ali najvažniji razlog su verovatno veoma strašne slike rata Siriji.

Kako objašnjavate činjenicu da ti emigranti sa sobom vode svoje porodice, žene i decu?

Da, to je zapravo fenomen koji ne pogađa samo Albance. Mnogo je evropskih džihadista koji putuju sa svojim ženama i decom. U Nemačkoj, na primer, govore o 20 do 40 žena koje su otišle dole. Neke ostaju u Turskoj, gde su bezbedne, ali čini se da većina prelazi granicu. Postoje oblasti u Siriji u kojima su džihadisti uglavnom bezbedni. Postoji, zatim neka mala infrastruktura, tako da deca, na primer, mogu da uče. Ali na kraju krajeva situacija za žene tamo je veoma, veoma opasna, pogotovo zato jer se od januara vode veoma žestoke borbe između pobunjeničkih grupa.

Parlament Kosova upravo je usvojio zakon kojim se zabranjuje svako učešće u stranoj vojsci. Mogu li se tako povratnici zakonski goniti?

U većini zemalja postoji takav zakon. U Nemačkoj takođe. Zabranjeno je služenje vojnog roka u stranoj zemlji. To se sada koristi kao sredstvo protiv povratnika iz Sirije i njihovih pristalica. To jeste sredstvo kojim možete da dođete do tih povratnika.

Čovek se žrtvuje, ali ne za svoju zemlju nego za tamo neki dalek, da tako kažem, apstraktan cilj.

Oni se žrtvuju se za ideologiju koju zastupaju. To se može uporediti sa odlaskom mnogih evropskih komunista tridesetih godina prošlog veka u Španiju. Tada su oni imali taj osećaj, da moraju da pokažu solidarnost sa levicom u Španiji. Veruje se da se mora pokazati solidarnost sa muslimanima širom sveta.

Autorka: Angelina Verbica / dr
Odgovorni urednik: Ivan Đerković