Mediji na kratkom povocu

Samo nekoliko dana nakon sporne reforme pravosudnog sistema poljski konzervativci iz partije Pravo i pravda progurali su kroz parlament i promene zakona koji se odnosi na javni servis. Javna televizija, radio i državna novinska agencija PAP od sada više nisu državna akcionarska društva nego „nacionalni kulturni instituti“, nisu više javni nego „nacionalni“ mediji koji imaju više da vode računa o svojoj „nacionalnoj misiji“. Vlada direktno može da postavlja i smenjuje direktore tih medija koji će ubuduće biti pod patronatom novog „Nacionalnog medijskog saveta“.

„Time su mediji podređeni parlamentarnoj većini i predsedniku, dakle organima koji uživaju jak mandat građana“, predstavio je medijsku reformu Krištof Čabanski, državni sekretar u Ministarstvu kulture. On je još ranije najavio da „nacionalna misija“ koju sada treba da slede mediji podrazumeva više sadržaja posvećenih poljskoj istoriji kako bi se udovoljilo patriotskim osećajima građana. Na sličnoj liniji su i planovi reforme školstva gde konzervativci žele da povećanjem broja časova izjednače značaj istorije s poljskim jezikom ili matematikom.

Kao i nakon reforme pravosuđa, koju neki nazivaju „ustavnim pučem“, i ovog puta je Evropska komisija poslala u Varšavu pismo u kojem se izražava zabrinutost za medijske slobode i traže dodatna objašnjenja. No igra je ironije da potčinjavanje medija nije bilo strano ni jednom od najvažnijih ljudi u Briselu – Donaldu Tusku, danas predsedniku Evropskog saveta, a od 2007. poljskom premijeru. Te godine je naime Tuskova Građanska platforma dobila izbore i smesta dovela svoje ljude na vodeće direktorske i uredničke pozicije u državnim medijima.

Tada su konzervativci iz Prava i pravde oštro protestovali. Ali danas državni sekretar Čabanski samo kaže: „Politika je zadužena za medije ne samo u Poljskoj, već u mnogim zemljama i do sada niko nije smislio bolje rešenje.“

Otkazi neposlušnima

Novinari nisu toliko oduševljeni ovim „rešenjem“. Čak i pre promena zakona bilo je jasno kuda stvari idu. Krajem novembra je novinarka javnog servisa Karolina Levicka suspendovana nakon što je u televizijskom intervjuu postavljala kritička pitanja ministru kulture Pjotru Glinskom. Radilo se o pokušaju Glinskog da zabrani izvođenje jedne predstave jer se u njoj prikazuju „seksualne radnje“, što konzervativni ministar smatra skandaloznim. Glinski se nije libio da neugodnoj novinarki u živom prenosu kaže: „Vi ste propagandna televizija, ali tome će uskoro doći kraj.“

Ukida se i jedna od najpoznatijih tok-šou emisija Poljske – ona koju vodi novinar Tomaš Lis. Njega vladajući konzervativci redovno nazivaju eksponentom propagande, u prozivanje se uključio čak i koordinator tajnih službi Mariuš Kaminski koji je rekao: „Njegovo ime simboliše zlo, a finansira se od strane javne televizije i javnog novca.“

„Kada političari nazivaju novinare propagandistima i prete im otpuštanjem, onda to može biti prvi korak ka autocenzuri“, kaže Kataržina Tvardovska iz sadašnjeg Saveta za radiodifuziju. Izjave političara takođe se mogu protumačiti kao poziv na nasilje prema novinarima, upozorava Savet.

To nisu prazna tumačenja. Na nedavnom okupljanju pristalica vlade nošena je plišana lisica s natpisom „Tomaš“ – prezime novinara Lis na poljskom znači lisica. Malo dalje je bio i kavez za lisicu. Na drugom okupljanju je otet mikrofon novinaru koji je zatim napadnut. Pojedine televizije šalju svoje reportere na demonstracije samo uz pratnju telohranitelja.

Nova pretplata

Strah novinara u državnim medijima pojačava i činjenica da je među njima sve više takozvanih „honoraraca“ – iako mahom rade za jedan medij, oni imaju nesigurne ugovore o delu umesto stalnih radnih mesta.

Paradoksalno je međutim da bi upravo konzervativci mogli da se pobrinu za stabilnije finansiranje javnih medija. Naime, trenutno u Poljskoj postoji TV-pretplata od pet evra mesečno po domaćinstvu. Ali nju plaća tek svako deseto od deset miliona domaćinstava. I za to je direktni krivac bivši premijer Donald Tusk koji je 2008. rekao da je pretplata „arhaična forma finansiranja medija koja se graniči sa reketiranjem“. No Tusk nije uspeo da ukine pretplatu već je jednostavno ostavio državne medije u hroničnim finansijskim nedaćama.

Nova vlada planira da otpiše dugove medija i da uvede novu TV-pretplatu. Plaćalo bi se upola manje, ali bi sva domaćinstva morala da plaćaju jer bi dažbina bila skopčana s porezom ili računom za struju. Tako bi trebalo da se prikupi oko 400 miliona evra godišnje.

Nešto stidljivije poljski konzervativci govore i o nameri da smanje udele stranih izdavača na poljskom tržištu novina i časopisa. Ta inicijativa je pre svega usmerena protiv nemačkih izdavača. Članovi vlade govore o potrebi da medijski krajolik opet postane poljskiji – u ime nacionalnih interesa, razume se. Ta zakonska inicijativa bi trebalo da bude predstavljena početkom januara.