90 godina od ubistva Roze Luksemburg

„Dugo vremena je lik Roze Luksemburg bio razapet između istoka i zapada. Obe ideologije su od njenih ideja uzimale samo ono što im je odgovaralo. Sada se situacija menja i pitanje glasi: šta predstavlja ta žena za našu sadašnjost i budućnost? Za mene je ona odličan primer političke etike. Danas su mito i korupcija sasvim uobičajene pojave na političkoj sceni. Roza Luksemburg se svim svojim bićem borila protiv kriminala i danas je vrlo teško pronaći jednu takvu osobu“, priča Frederik Hetman autor jedne od najlepših biografija o Rozi Luksemburg.

Bez dlake na jeziku

Roza Luksemburg 1898. napušta Cirih sa ciljem da se učlani u berlinsku Socijaldemokratsku partiju.

„Ona je dobro znala šta je time htela da ostvari. Ušla je u Socijaldemokratsku partiju Nemačkejer je ona bila najmnogoljudnija i najbolje organizovana socijaldemokratska partija u Evropi i svetu. Ako je neko hteo nešto da promeni, morao je da bude član stranke. Roza nije bila samo teoretičar. Ona se brinula i o beskućnicima. Upravo takav sklop političke teorije i prakse, koji je Roza Luksemburg posedovala, danas nam je više nego potreban.“

Iako nije imala dlake na jeziku, Rozu su poštovale i njene stranačke kolege. Inteligentno i duhovito borila se protiv kozmetičkih promena kapitalističkog sistema, koje je, kroz takozvane reforme, sprovodila njena partija. Roza je zahtevala jednakost za sve. Svojim nastupima na socijalističkim kongresima, Roza Luksemburg postaje poznata.

Ustanak je koštao glave

Za vreme Prvog Svetskog Rata ona upozorava od posledica militarizma i kolonijalnog ludila, dok njena partija većinski glasa za ratne kredite. Zbog anti-ratnog protesta 1. maja 1916, Roza Luksemburg kažnjena je na dve i po godine zatvora. Osmog novembra 1918. puštena je iz zatvora. Samo dan kasnije izbija novembarska revolucija.

Iako je Rozi Luksemburg postalo jasno da samo dugoročno obrazovanje radničke klase i pametni politički potezi vode do pobede, ona se solidariše sa pučistima u januaru 1919. To ju je koštalo života.

„Već od samog početka mnogi nemački industrijalci nisu želeli da ona živi. To je iz današnjeg ugla zaista nezamislivo“, kaže Hetman.

Rozu Luksemburg su vojnici konjičke garde prebili i bacili u jedan kanal. Nekoliko meseci kasnije voda je izbacila njen truo i izobličen leš. Identifikovana je samo uz pomoć tašne i medaljona. To ubistvo je ostalo nerazjašnjeno i počinioci nikada nisu kažnjeni.