70 godina nakon Korejskog rata - klimava bezbednost u Aziji

Zvanično, na Korejskom poluostrvu i danas vlada ratno stanje. Sporazumom potpisanim 27. jula 1953. u malom pograničnom selu Panmundžom, zaraćene strane su se samo dogovorile o prekidu vatre. i Severna ni Južna Koreja ne priznaju unutrašnju korejsku granicu.

Posle Drugog svetskog rata u Aziji, sile pobednice, SAD i Sovjetski Savez, složile su se da Koreju – pre toga skoro pola veka japansku koloniju – treba podeliti, kao Zapadnu i Istočnu Nemačku u Evropi. Ali i Pjongjang i Seul su želeli da vladaju celim poluostrvom. Posle priprema za rat i u koordinaciji sa komunističkom „braćom“, Severna Koreja je u junu 1950. započela rat protiv Južne Koreje pod vođstvom Kim Il Sunga, dede današnjeg diktatora Kim Jung Una.

Posrednički rat

Oružani sukob je brzo prerastao u posrednički rat. SAD su preovladale u Ujedinjenim nacijama, kojima još nije pripadala mlada NR Kina, ali jeste Republika Kina (Tajvan) i rezolucijom u Savetu bezbednosti formirale su trupe Ujedinjenih nacija iz ukupno 16 zemalja. SAD su obezbedile više od 300.000 vojnika. Uključile su se i mnoge evropske zemlje kao što su Engleska, Francuska, Belgija, Luksemburg, Italija, Grčka i Holandija. Vojna sila s pravom veta, Sovjetski Savez, nije prisustvovala glasanju jer je dovela u pitanje to što je Tajvan zastupao Kinu. A Tajvan je glasao za SAD.

S druge strane, godinu dana nakon što je Mao Cedung osnovao državu, komunistička Kina je poslala oko milion i po vojnika u Severnu Koreju da se odbrani „od američkih agresora“. Tokom trogodišnjeg rata palo je ukupno oko 900.000 vojnika. Procenjuje se da je život izgubilo i tri miliona civila.

„Za sve koji su bili uključeni u rat bilo je nekog dobitka“, kaže istoričar i stručnjak za Koreju Verner Fenig sa Slobodnog univerziteta u Berlinu u intervjuu za DW. Dok su obe Koreje preuzele kontrolu nad celim poluostrvom, druge zaraćene frakcije su igrale svoje igre u pozadini Hladnog rata. SAD su htele da potisnu uticaj Sovjetskog Saveza vojnom operacijom i pokažu prisustvo direktno ispred granice sa SSSR-om. Moskva je želela da izazove američke snage na Atlantiku i Pacifiku.

"Rat je završen primirjem. Niko nije zaista pobedio, ali su obe supersile kao i Severna i Južna Koreja, ostale netaknute i nisu izgubile svoje pozicije", rekao je Fenig.

Kasne posledice

Tokom Korejskog rata, mlada Narodna Republika je bila samo predstavnica svog „velikog brata“ Sovjetskog Saveza. Međutim, nakon što je Kina poslala oružane snage, SAD su postale svesne političke budućnosti ostrva Tajvan, gde je vlada Kuomintanga našla utočište nakon gubitka građanskog rata protiv Maoa 1949. godine. Tako je na primer Vašington iskoristio ostrvo Tajvan, koje je sebe zvanično nazivalo Republikom Tajvan i koje je imalo stalno mesto u Savetu bezbednosti UN, kao mostobran protiv komunista na kopnu – i to čini do danas.

I danas Kina ima koristi od Korejskog rata uprkos velikim gubicima, kaže Maksimilijan Ernst, stručnjak za istočnu Aziju u Centru za bezbednost, diplomatiju i strategiju (Centre for Security, Diplomacy and Strategy - CSDS) u Briselu: „Komunističko rukovodstvo u Pekingu je stremilo uspostavljanju Kine kao regionalne hegemonističke sile. To je učinilo neophodnim da se povuče projekcija moći SAD na Korejskom poluostrvu još 1950."

Posle Korejskog rata, mnoge porodice u Koreji su razdvojene. „Većina Južnokorejaca koje poznajem ima daleke rođake u Severnoj Koreji koje ne mogu da upoznaju“, kaže Ernst. „I zaista su bile potrebne decenije da se Južnokorejci izvuku iz siromaštva. Komunistički sever je trenutno međunarodno izolovan zbog ponovljenih nuklearnih i raketnih testova. Narod živi u golom siromaštvu. Samo Kina podržava režim diktatora Kim Jung Una."

Korejski rat je takođe odlučujući faktor za nedostatak ekonomske aktivnosti, kaže Ernst. „Rat se zvanično nikada nije završio. Tekuće ratno stanje, prekinuto samo sporazumom o primirju iz 1953. godine, održava totalitarni režim dinastije Kim, pod kojim milioni Severnokorejaca i danas pate."

Ernst, međutim, ne veruje da će se na Korejskom poluostrvu u Aziji ponovo voditi oružani sukobi Kine i SAD, jer je „svaki akter zainteresovan za status kvo u Koreji”. Zamisliva poprišta rata mogu biti u Tajvanskom moreuzu ili u Južnom kineskom moru. „Ali čim bi se Kina i SAD međusobno vojno sukobili, poluostrvo bi bilo veoma brzo pogođeno jer bi Peking mogao da napadne američke trupe stacionirane u Južnoj Koreji."

Cui Mu/Dang Juan

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.