3D-štampači i problem autorskih prava

Prvi nemački izlazak na berzu ove godine je simboličan. Prošlog petka (9.5.2014.) „na parketu“ se pojavila firma iz branše koja je do pre par godina bila nepoznata – trodimenzionalno, trodimenzionalno štampanje. Firma iz Libeka je sa 80 zaposlenih relativno mala, ali se bavi poslom budućnosti. Njeni klijenti su vazduhoplovna i svemirska agencija NASA i industrijski giganti kao što su EADS, Dženeral motors, Simens i BMV. Uz pomoć CAD podataka, vrsta elektronskog tehničkog crteža, ona proizvodi metalne delove i smatra se vodećom firmom u toj oblasti.

Firma za istraživanje tržišta „Kanalis“ predviđa toj branši za tekuću godinu promet od 1,3 milijardi američkih dolara i dodatnih 2,5 milijardi za neophodne materijale. Do 2018. očekuje se 16,2 milijardi dolara.

Mlada branša – brz rast

Bum nove industrije nije samo razlog za slavlje: strahuje se da bi nova tehnologija mogla da podstakne i pirateriju jer 3D-štampačima mnogo toga može relativno lako da se reprodukuje. Kupac ne mora da uradi ništa više osim da preuzme, tj. „skine“ model iz mreže za razmene 3D-proizvoda na internetu i zatim ga unese u program štampača.

Sa sajta thingiverse.com možete preuzeti modele za stratešku igricu „Settlers of Catan“. Materijal koji se koristi su, pored plastike, još i keramika, čelik ili metalne legure. Model se prvo ubaci u program štampača, zatim se iz jednog komada proizvod pravi tako što se sa sirovog materijala skinu nepotrebni slojevi ili se pak gradi, sloj po sloj.

Ono što je industriji dalo dodatni podsticaj jeste to što su cene štampača za samo nekoliko godina znatno pale. Jednostavni 3D-štamapači koštaju manje od 1.000 evra – pre deset godina koštali su više od 100.000 evra.

Široj javnosti je tehnologija pre svega poznata zbog štampača „Replicator2“ firme „MakerBot“.

Više fleksibilnost za korisnike

Pravna situacija u Nemačkoj je takva, da je širenje takozvanih CAD šablona, po 3D-šering-mrežama ili onlajn „pijacama“, pod određenim okolnostima kažnjivo zbog eventualne povrede autorskih prava. Autorsko pravo deluje automatski i delo je zaštićeno bez posebne registracije – za razliku od patenta i zaštitnih znakova.

„Međutim, privatni korisnik ne mora mnogo da se brine. Problem imaju oni koji proizvode modele i stavljaju ih na internet“, kaže jedan advokat. „Pored toga, da bi to bilo kažnjivo, stvar mora biti zaista autorskog karaktera, a ne nešto što bi svako napravio isto“.

Uprkos tim ograničenjima, firma za istraživanje tržišta „Gartner“ predviđa da vlasnike autorskih prava u naredne četiri godine očekuje gubitak od najmanje sto milijardi dolara. Pesimisti čak strahuju da bi rasprostranjeno uvođenje nove tehnologije imalo sličan efekat kao pre nekoliko godina razmena fajlova i CD-ova za muzičku i filmsku industriju.

U kontroverze oko eventualnih autorskih prava, neki su već namirisali novi biznis: kompanija za intelektualne poduhvate Natana Midžrvolda, suosnivača Majkrosofta, hoće da ponudi neku vrstu inspekcijskog sistema za 3D-štampače. Štampač prvo proveri da li je model koji mu je ubačen kopija ili ne, slično kao što se proverava da li je novčanica falsifikat. Zaštićeni proizvodi tako ne bi ni mogli da budu odštampani.