Šta Nemačka čini za Ukrajinu?
27. septembar 2019.
Ekonomska pomoć
Ovde Donald Tramp skroz greši. Prema brojkama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, Nemačka je na trećem mestu, posle Evropske unije i SAD, a kada je reč o humanitarnoj pomoći čak na drugom mestu posle EU. Od ruske aneksije Krima 2014. naovamo, Nemačka je Ukrajini prema OECD poslala oko 1,4 milijarde evra – 1,18 milijardi bilateralno i još 200 miliona preko EU.
Samo na ime razvojne pomoći je od 2014. u Ukrajinu otišlo ukupno 544 miliona evra, osim toga: 110 miliona kao humanitarna pomoć, kredit od 500 miliona i 25 miliona za mere stabilizacije sa težištem na nadgledanju konflikta, učvršćivanju pravne države i mirovnoj medijaciji.
Ni Evropska unija ne mora da se pribojava poređenja sa SAD. Tokom 2016. i 2017. godine je ona pomogla Ukrajini iznosom koji je bio više nego dvostruko veći od iznosa koji su priložile SAD. I u tu sumu još nisu uključeni prilozi pojedinih zemalja EU kao što je Nemačka.
Prema navodima Ministarstva spoljnih poslova, EU je od 2014. naovamo kao razvojnu pomoć Ukrajini uplatila više od 260 miliona evra. U okviru te sume, nemačko učešće je iznosilo gotovo 53 miliona. A u humanitarne svrhe je Evropska unija uplatila gotovo 755 miliona evra, od kojih 151 milion iz Nemačke.
Vojna podrška
Nemačka pruža Ukrajini vojnu pomoć. To se dešava u okviru NATO pa se ne može tačno reći koliki je specifično nemački doprinos. Ne zna se ni kolika je tačno pomoć NATO. Nemačka, kada je reč o vojnoj strategiji, uvek nastoji da povede računa o ukupnoj strateškoj situaciji sa Rusijom, i tu perspektivu uvek iznosi na savetovanjima NATO. SAD su još za vreme predsednika Džordža Buša mlađeg pokušale da uvuku Ukrajinu u NATO. Nemačka i druge države NATO su to iz obzira prema Rusiji mogle da to spreče.
Godine 2008, na samitu NATO je odbijen zahtev Ukrajine da bude primljena. Od 2018. Ta zemlja je zvaničan kandidat za pristup Zapadnoj alijansi. „Vrata NATO su otvorena za svaku evropsku zemlju koja je u stanju da ispuni obaveze članstva i doprinese bezbednosti u evroatlantskom prostoru“, piše u jednoj izjavi Alijanse. No, prijem Ukrajine bi mogao da ugrozi bezbednost Saveza zbog konfrontacije sa Rusijom – zato se sa tim prijemom ne računa u doglednoj budućnosti.
No, vojna saradnja NATO i Ukrajine se od početka krize pojačala. Cilj NATO je da Ukrajina može bolje sama da se brani i da bude u stanju da preuzimajući standarde NATO, do 2020. godine operiše zajedno sa tim vojnim savezom.
Uz to, NATO pomaže modernizacju ukrajinskih pomorskih jedinica. Zapadna alijansa je pojačala svoje prisustvo u Crnom moru kao i saradnju sa ukrajinskom mornaricom. NATO je uvek osuđivao i rusku aneksiju Krima i time diplomatski podržavao Ukrajinu.
Mirovni pregovori i sankcije Rusiji
Podrška Ukrajini može biti i nematerijalna. Mirovni pregovori između Moskve i Kijeva su projekat Nemačke i Francuske i to na najvišem nivou. Na sastanke koji se tim povodom održavaju SAD ne igraju nikakvu ulogu. Štefen Haling iz Fondacije za nauku i politiku u razgovoru za DW kaže da su ti pregovori „dosad bili veoma važni“. Oni su, kako je nastavio, „doneli veoma malo napretka“, ali za to nisu krive Nemačka i Francuska, već se „ključ za rešenje problema nalazi u Rusiji, kao što je Rusija i odgovorna za eskalaciju konflikta“.
I kada je reč o sankcijama EU protiv Rusije zbog aneksije Krima, nemačka „ima ključnu ulogu“, kaže Haling. Tokom godina, uvek je bilo pokušaja pojedinih država EU da okončaju sankcije, ali one su i dalje na snazi. Bez Nemačke, tog konsenzusa u EU „verovatno ne bi bilo“, smatra Haling.
Nešto sasvim drukčije je projekat Severni tok 2 – gasovod iz Rusije koji preko Baltičkom mora vodi direktno u Nemačku. Za Ukrajinu to u izvesnoj meri protivreči nemačkoj politici sankcija prema Rusiji. Gasovod je trn u oku Ukrajine koja strahuje da će izgubiti prihode od tranzita gasa preko svoje teritorije koji naplaćuje. Na strani vlade u Kijevu je i Tramp. Predsednik SAD smatra da se Nemačka dovela u poziciju da je jednostrano zavisna od Rusije.