"Triton" će spašavati izbjeglice u Sredozemnom moru

Najvažniji element spašavanja na moru nisu brodovi, nego dva aviona obalske straže koji mogu nadgledati područje od Lampeduze i Malte do Libije. Jedan od aviona, koji je opremljen dosta osjetljivim radarima i kamerama, je iz Finske. „Brodovi u ovom regionu su obično puni izbjeglica. Odmah se vidi kada je paluba puna ljudi, jer ribarski brodovi su natovareni ribarskom opremom, mrežama i sličnim stvarima“, kaže pilot Lauri Pakkala. On informacije koje prikupi prilikom izviđanja šalje u centralu italijanske obalske straže u Rimu koja odlučuje o tome kojim brodovima je potrebno spašavanje, a kojim ne.

Italija paralelno uz evropsku operaciju „Triton“ i dalje u međunarodnim vodama provodi vlastitu spasilačku misiju pod nazivom „Mare Nostrum“. Italijanska vlada planira okončati ovu misiju jer je preskupa. „Triton“ sa dva aviona, jednim helikopterom i šest brodova, neće raditi ono što već godinu dana radi italijanska mornarica. Italija je iz Sredozemlja spasila preko 100.000 izbjeglica. Izabella Cooper, glasnogovornica Evropske agencije za operativnu saradnju na vanjskim granicama članica EU (Frontex) kaže da je „Triton“ samo dopuna. „Uloga Frontexa nije da zamijeni granične kontrole u Italiji ili nekoj drugoj članici EU. Zemljama koje su posebno opterećene stavljamo na raspolaganje samo dodatne tehničke uređaje ili osoblje kako bi mogle kontrolisati granicu“, kaže Izabella Cooper. Nova misija „Triton“ ostaje pod italijanskom komandom. Italija i dalje mora organizovati i naređivati spašavanja u svojim vodama. „Postoje međunarodni zakoni po kojim postoji obaveza spašavanja svih onih koji su na moru“, kaže Cooperova.

"2014 je najlošija godina"

Njemački ministar unutrašnjih poslova Thomas de Maiziere kaže da organizovano spašavanje samo ohrabruje izbjeglice da su upute na opasno putovanje. Takve osude su za oficire na brodu „Viana do Castelo“ neshvatljive. „2014. godina je bila dramatična godina“, kaže Izabella Cooper. Ona dodaje da još nikada nije bilo toliko izbjeglica, toliko nastaradalih i toliko spašenih. Za povećan broj izbjeglica je prije svega odgovorna dramatična situacija u Siriji, Eritreji, Kongu ili Sudanu. „Situacija je veoma teška. Jasan pokretački faktor je situacija u Libiji. To je propala država u kojoj nema policije i pravosuđa koji bi mogli zaustaviti krijumčare i trgovce ljudima“, kaže glasnogovornica Frontex-a.

Svjesno skakanje s broda

Pilot Lauri Pakkalai kaže da se prilikom izviđanja previše ne približuje brodovima na kojim su izbjeglice. Iskustva iz dosadašnjih akcija pokazuju da izbjeglice ponekad rade nešto što ih još više dovodi u opasnost. „U vodu bacaju opremu ili uređaje za navođenje. Vjeruju da će biti brzo spašeni ako su zaista u nevolji. Kada vide avion, rade sve kako bi bili spašeni“, kaže Lauri Pakkala.

Frontex u potrazi za krijumčarima među izbjeglicama

Izbjeglice će dolasku na portugalski patrolni brod "Viana do Castelo" biti medicinski zbrinute, a specijalni istražioci Frontexa će obaviti razgovor. Oficiri granične policije, kao što je Nunu Palheira, žele saznati kako su izbjeglice dospjele na brod, kome su platili i ko bi mogli biti krijumčari. Palheira kaže da često jedan od krijumčara koji upravlja brodom bude među spašenim izbjeglicama koje se nađu na Frontexovom brodu. „Obično ih možemo identifikovati. Često to nije lako, posebno ako su krijumčari iste nacionalnosti kao i izbjeglice. Ako jedan Albanac želi prokrijumčariti cijeli brod sa izbjeglicama, lako ga je pronaći, ali ako u jednom brodu sjede ljudi iz iste zemlje, tada nam je potrebno dosta vremena za analiziranje odnosa i hijerarhije u toj grupi i otkrivanja ko je imao komandu u svojim rukama“. Desetine krijumčara ili njihovih pomagača su na taj način već uhapšeni.

Međutim, to ne plaši krijumčarske bande iz Libije. Izabella Cooper kaže da „posao jednostavno ide dobro“: „Krijumčari u Libiji trenutno obavljaju unosne poslove bez ikakvog rizika. Samo s jednim brodom mogu zaraditi i do milion eura“. Evropska unija se stalno žali da je u Libiji, zbog nepostojanja kaznenog gonjenja i državnih struktura, veoma teško bilo šta uraditi protiv trgovaca ljudima. Sada počinje „zimska sezona“ u kojoj obično manje ljudi izdvaja po nekoliko hiljada eura za opasnu plovidbu. Izabella Cooper, glasnogovornica Frontexa na Lampeduzi, nada se „da krijumčari neće uspjeti nagovoriti da se na brod ukrcaju oni koji ne mogu izdržati loše vremenske uslove“.