Topao prijem, ali bez brojanja para

Atinska televizija „Alfa“ je označila susret Ciprasa i Putina kao „topao prijem u hladnoći Moskve“. Lijevo-liberalne „Efimeriza ton sindakton“ na naslovnoj strani donose: „Gas i pomalo simpatije“. Najtiražniji atinski list „Ta Nea“ događaj je naslovio ovako: „Jedva da ima praktičnih rezultata“. Komentatori u medijima naglašavaju da su Cipras i Putin razgovarali tri sata, mnogo duže nego što je bilo predviđeno, ali ukazuju i na to da taj razgovor jedva da je rezultirao nečim konkretnim, osim „akcionim planom“ za 2015. i 2016. i zajedničkom izjavom o sedamdesetogodišnjici završetka Drugog svjetskog rata.

Tanos Dokos, direktor atinskog trusta mozgova „ELIAMEP“ kaže za DW: „Izgleda da zaista ne postoji konkretan i praktičan rezultat tog susreta“. On dodaje da će čak i djelimično ukidanje ruskih kontra-sankcija koje obuhvataju i grčko voće i povrće biti „samo preispitano“, a da je grčko učešće u projektu izgradnje novog gasovoda za sprovođenje ruskog gasa do zapadne Evrope – dugoročan projekat. Dokos kaže da potencijalna ruska ulaganja u Grčku do sada nisu izašla iz poznatog okvira „pokazivanja zainteresovanosti“.

Atina kao novi energetski partner

Za sada najviše obećava grčko učešće u projektu „Gasproma“ koji, pod radnim naslovom Turski tok, namjerava da sprovede ruski gas preko Crnog mora i Turske, do granica EU, zaobilazeći Ukrajinu. Atinski ekonomski list „Naftemporiki“ poziva se na vladine izvore i tvrdi da Moskva mami grčke partnere sa avansnim plaćanjem budućih dobitaka iz međunarodnog poslovanja sa gasom kako bi ih uključili u projekat. Najtiražniji grčki nedeljnik „Proto tema“ ide korak dalje i pokazuje oduševljenje „finansijskom injekcijom iz Moskve koja bi uslijedila odmah“, a sastanak Ciprasa i Putina naziva „susretom od istorijskog značaja“.

Pri svemu tome, Grčka je trenutno uključena u projekat gasovoda TAP koji bi od 2019. trebalo da dovede gas iz Azerbejdžana, preko Grčke i Albanije do južne Italije, zaobilazeći Rusiju. Konstantinos Fiolis, profesor međunarodnih odnosa iz Atine i stručnjak za Rusiju, kaže za grčku državnu televiziju „NERIT“ da te dvije stvari ne moraju biti u suprotnosti i dodaje: „Učešće u projektu TAP ne isključuje učešće u još jednom projektu. Odlučujuće je, međutim, da se otklone sve nedoumice evropskih partnera te da se nađe dovoljno potrošača za još jedan gasovod, ali i da se nađe odgovor na pitanje finansiranja. Naime, ni Grci, ni Rusi ne žele, a ni ne mogu sami da realizuju jedan takav projekat“.

Diplomatski ples na žici oko sankcija

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Putinom, grčki premijer je kritikovao „logiku sankcija“ protiv Rusije. Ali tu logiku Cipras i dalje slijedi. U svakom slučaju on nije ni nagovijestio da bi se prilikom sljedećeg glasanja o produžavanju sankcija Rusiji mogao izjasniti protiv njih. Aleksis Papahelas sa televizije „Skai“ analizira ovakav stav: „Potpuno je legitimno da se zastupa diferencirano mišljenje o sankcijama. Međutim, kada bi se potpuno odstupilo od linije Evropske unije, to bi bila opasna igra. Upravo to Cipras u Moskvi nije učinio.“ Isto tako, i Vladimir Putin je bio uzdržan izjavljujući da se ne može praviti izuzetak za Grčku kada je riječ o ruskom embargu na uvoz životnih namirnica iz Evropske unije.

Prema informacijama internet-portala „Tovima.gr“, Grci i Rusi rade na osnivanju više Joint-ventur firmi koje bi onda zaobišle embargo. Već naredne sedmice bi, po tom planu, ruski inspektori za kvalitet prehrambenih namirnica trebalo da u Grčkoj počnu sa kontrolama proizvoda. Slične planove Moskva ima sa Mađarskom i Kiprom. Najkasnije u junu, šef grčke vlade Aleksis Cipras, ponovo se očekuje u Moskvi – kao počasni gost na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.