Sporna neutralnost Srbije

Političko nadmudrivanje između Srbije i Evropske unije se nastavlja. Evropska unija sve češće poziva Srbiju da se priključi zajedničkom stavu EU, i na taj način i ona uvede sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize. Srbija se pri tome uglavnom služila opravdanjem kako ona nije punopravna članica i da je stoga i ne obavezuju odluke koje se donose u Briselu. Uglavnom su to bile formulacije da je Srbija nesvrstana, pardon neutralna, i da stoga neće uvoditi sankcije Rusiji.

To je donekle bio i povod da njemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm kaže srpskim medijima: „Ne bih rekao da je Srbija neutralna. Srbija se nalazi u pregovaračkom procesu o članstvu u EU. Vaša država se odlučila za evropski put i izabrala je da bude članica EU... a od zemlje kandidata i zemlje koja pregovara očekuje se da podržava političke odluke koje donosi EU“, rekao je njemački ambasador.

Sličan stav je iznio i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport, koji je izjavio „da EU ima spoljnopolitičke ciljeve i očekuje od zemalja, koje žele da postanu njeni članovi, da usvoje te ciljeve kao svoje“.

Očekivanja od Srbije

„Mislim da su sve te izjave evropskih diplomata pokušaj da se stavi tačka na diskusiju oko neutralnosti Srbije povodom ukrajinske krize“, ocjenjuje za DW profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić. „To znači da se od Srbije očekuje da se sve više usaglašava sa nekom proklamovanom spoljnom politikom EU i čini mi se da se od nje očekuje da to radi i prilikom glasanja u Ujedinjenim nacijama, smatra Simić. Tu ne postoje neka precizna pravila, ali to je nešto što se očekuje od zemlje kandidata za članstvo u EU“, napominje Simić.

Srpski izgovori

Srbija je od početka ukrajinske krize uglavnom upotrebljava formulaciju da ona nije punopravna članica EU i da je stoga ni ne obavezuju spoljnopolitičke odluke EU. Predrag Simić smatra da to ipak nije dobar izgovor. „Srbija kao kandidat mora sebe da predstavi kao odgovornu evropsku zemlju, koja slijedi politiku organizacije kojoj želi da pripada. Jer, tu se ne ocjenjuje samo da li Srbija mora ili ne mora nešto da uradi u formalno-pravnom smislu. I to bez obzira na to što će to biti jednosmjerne odluke, jer dok ne postane član EU, Srbija neće moći da utiče na tu politiku, pa čak i u pitanjima koja su za nju izuzetno delikatna poput odnosa sa Rusijom“, kaže Simić.

„U diplomatiji je svaki izgovor koji daje rezultate – dobar“, napominje Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku. „Međutim, ukrajinska kriza je nešto što je zaista uzdrmalo međunarodne odnose i ukoliko tamošnji mirovni pokušaji dobiju tendenciju smirivanja, onda bi se vjerovatno i smanjila ta vrsta pritiska na Srbiju. Moramo pri tom napomenuti da sankcije nisu pozdravljene ni među mnogim članicama EU, s obzirom na ekonomsku krizu i privredne veze mnogih zemalja i Rusije“, podsjeća Joksimović.

To je uostalom takođe bio jedan od izgovora Srbije – da je pitanje sankcija Rusiji prije svega pitanje srpske ekonomije, koja je u mnogim segmentima veoma zavisna od Rusije.

Duga tolerancija neutralnosti?

Profesor Simić ipak smatra da će se ta neutralna pozicija Srbije dosta dugo tolerisati, jer Srbija jednostavno još dosta dugo neće postati članica Unije. „Poruka, koju je Brisel poslao sa svim nedoumicama oko izbora komesara za proširenje, govori da se to neće skoro dogoditi. Postoji stoga osjećaj da su te zemlje prepuštene same sebi i one se, tragajući za investitorima i tržištima, okreću ne samo Rusiji, nego i Kini, arapskim šeicima, a o tome svjedoči i sve veće ekonomsko prisustvo Turske u regionu. To onda Srbiju stavlja u poziciju da bira između stava Brisela i onih zemalja od kojih se očekuje da popune onu prazninu koju ostavlja Evropska unija“, navodi Simić.

Zapadni Balkan je možda jedno od posljednjih iskušenja Evropske unije, smatra Aleksandra Joksimović. Čini mi se da će se stoga EU ipak i dalje sa visokom senzibilnošću baviti tim prostorom. To možda neće ubrzati proces proširenja Evropske unije, ali će svakako neki kapaciteti morati da budu angažovani.

Profesor Simić sa druge strane primjećuje da je u slučaju takozvane "srpske neutralnosti" teško reći ko je tu u pravu, Srbija ili EU. Jednostavno, ne može se dati nijedan egzaktan odgovor na nešto što je političko pitanje, a ono se tiče kako odnosa EU i Rusije, tako i odnosa Srbije prema Evropskoj uniji, ali i Rusiji. „Tu samo možemo da posmatramo da li će se Srbija usaglašavati sa politikom Evropske unije i da nakon toga pokušamo da izvlačimo neke zaključke“, primjećuje Simić.