1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Sky Shield: Protivvazdušna odbrana Evrope

Ralf Bosen
17. septembar 2023

Sistem protivvazdušne odbrane Sky Shield koji je inicirala Njemačka ima za cilj da ojača zaštitni kišobran NATO-a za Evropu. Šta trebate znati o inicijativi pokrenutoj kao odgovor na ruski rat protiv Ukrajine?

https://p.dw.com/p/4WNWG
Izrael: lansiranje Arrow 3 rakete
Kako ojačati odbrambene sposobnosti NATO-a i Evrope?Foto: Israeli Defence Ministry/AFP

Ruska invazija na Ukrajinu vratila je rat u Evropu - i u fokus stavila odbrambene sposobnosti NATO-a i Evrope. Sada se naoružava i pripremaju se nove strategije odbrane. U to spada i zaštita od mogućih ruskih raketnih napada u slučaju da ukrajinski sukob eskalira i da dođe do konfrontacije s Moskvom.

Učešće uzelo 19 evropskih zemalja

No, i u zaštitnom kišobranu NATO-a za Evropu postoje nedostaci. Sistemom protivvazdušne odbrane European Sky Shield Initiative (Evropski nebeski štit), (ESSI), koji je Nemačka pokrenula prošlog oktobra, oni bi trebali biti odklonjeni. Tada je 15 zemalja na marginama sastanka NATO-a u Briselu potpisalo deklaraciju o namjeri uspostavljanja evropske protivvazdušne odbrane. Pored Njemačke, to su: Belgija, Bugarska, Estonija, Finska, Velika Britanija, Latvija, Litvanija, Holandija, Norveška, Rumunija kao i Slovačka, Slovenija, Češka i Mađarska. Kasnije su se inicijativi pridružile Danska, Švedska, Austrija i Švicarska.

Olaf Scholz, njemački savezni kancelar
Olaf Scholz: "Sigurnosni dobitak za cijelu Evropu" Foto: PIROSCHKA VAN DE WOUW/REUTERS

Kancelar Olaf Scholz (SPD) tada je govorio o "sigurnosnom dobitku za cijelu Evropu" i argumentovao da bi evropska protivvazdušna odbrana bila jeftinija i efikasnija nego kada bi svako izgradio svoju, skupu i kompleksnu protivvazdušnu odbranu. Međutim, Francuska, Italija i Poljska do sada još nisu pristupile inicijativi. Pariz je kritikovao planove planove kupovine tehnologija iz Izraela i SAD-a.

Cilj ESSI-ja je nabavka odbrambenih sistema kratkog, srednjeg i dugog dometa na što koordinisaniji način, kako bi se mogle spriječiti sve prijetnje iz zraka. Njemačko ministarstvo odbrane na svojoj internet-stranici kratki domet definiše kao udaljenost do 15 kilometara širine i do šest kilometara visine. Srednji domet je širok od 15 do 50 kilometara i visok do 25 kilometara. Velikim se smatra domet širok više od 50 kilometara i visok do 35 kilometara.

IRIS-T za zaštitu od napada dronovima

“U sva tri područja postoje slabe tačke koje se kroz ESSI namjeravaju otkloniti, ili pak te odbrambene sposobnosti već postoje, ali ih treba proširiti ili ojačati”, piše na stranici Ministarstva obrane. U tu svrhu se postojeći sistemi zaštite trebaju zamijeniti modernim kao što je IRIS-T.

Pomoću sistema IRIS-T moguća je odbrana od raketa, krstarećih projektila, dronova, aviona i helikoptera na udaljenosti do 40 kilometara i na visini do 20 kilometara. Cijena po komadu: oko 145 miliona eura. U junu ove godine Odbor za budžet Bundestaga dao je zeleno svjetlo za nabavku šest jedinica IRIS-T. Njemačkom ratnom vazduhoplovstvu je ovaj sistem već poznat kroz obuku ukrajinskih vojnika. Njemačka je Ukrajini do sada predala dvije jedinice IRIS-T.

U protivvazdušnoj odbrani dugog dometa, Bundeswehr raspolaže sistemom Patriot (Phased Array Tracking Radar to Intercept on Target), koji se i dalje smatra efikasnim i treba da se zadrži, ali i da se modernizuje. Ovaj američki protivvazdušni raketni sistem koristi se protiv aviona, krstarećih i raketa srednjeg dometa. Patriot je od 1984. postao sastavni dio protivvazdušne odbrane mnogih zemalja, uključujući i njemački Bundeswehr. Njemačka trenutno ima 12 lansera Patriot. To pak nije ni približno dovoljno da bi se pokrila teritorija cijele zemlje.

Sistem protivvazdušne odbrane IRIS-T
Sistem protivvazdušne odbrane IRIS-TFoto: Diehl Defence

Odbrana od krstarećih raketa takođe mora da se poboljša. Zbog njihove male visine leta i vrlo kasnog otkrivanja, odbrana je obično moguća samo pomoću modernih odbrambenih sistema kao što su Patriot ili IRIS-T. Sveobuhvatna zaštita je stoga, prema Bundeswehr-u, "enormno skupa i moguća samo uz veliki broj sistema i naglašava potrebu za multinacionalnim pristupom".

Arrow 3 protiv raketa izvan Zemljine atmosfere

Još jedan nedostatak postoji u odbrani od balističkih raketa dugog dometa, koje mogu doseći svoje ciljeve i izvan Zemljine atmosfere. "On se mora brzo otkloniti, pogotovo što  Rusija već posjeduje to oružje. Njemačka mora biti u stanju da se zaštiti brže nego što je ranije planirano od prijetnje projektila dometa većeg od 1.000 kilometara", ističu iz Ministarstva odbrane.

Američko-izraelski sistem protivraketne odbrane Arrow 3
Američko-izraelski sistem protivraketne odbrane Arrow 3Foto: ZUMA/IMAGO

To bi se moglo postići pomoću američko-izraelskog sistema protivraketne odbrane Arrow 3, koji bi se u Njemačkoj trebao naći u upotrebi do kraja 2025. godine. Odbor za budžet i odbranu njemačkog Bundestaga odobrio je kupovinu u junu ove godine. Prema izraelskim informacijama, troškovi iznose skoro četiri milijarde eura. Arrow 3 može uništiti sisteme za vršenje napada i iznad 100 kilometara visine izvan atmosfere i ima domet do 2.400 kilometara. Slično kao i Patriot, Arrow 3 djeluje u interakciji mobilnog uređaja za lansiranje, mobilnog kontrolnog centra, mobilne radarske stanice i navodećih raketa.

Nevidljiva kupola za što veće područje

Zemlje iz inicijative Sky Shield žele zajedno nabaviti neophodne sisteme oružja, čime će se smanjiti ulaganja i pokriti veliko područje. Pri tome se treba obratiti pažnja na to koja država ima koje potrebe. Članice ESSI-ja jedna drugu namjeravaju podržavati sistemima i odgovarajućom municijom. Zajedničkom kupovinom i održavanjem bi se trebali uštedjeti operativni i troškovi nabavke. 

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu