Ratovi u svemiru? Zvuči ludo, ali nije isključeno

Više od decenije COMSATBw-1 i COMSATBw-2 kruže svemirom, na 36.000 kilometara od Zemlje, oko Ekvatora. Dva satelita njemačke armije prate rotaciju planete i omogućavaju Bundesveru da komunicira bezbjedan od prisluškivanja. Vojska ima ukupno takvih šest satelita u orbiti.

„Od tih satelita odlučujuće zavise obavještajna sposobnost Bundesvera, navigacija i komunikacija u našim oružanim snagama“, kaže ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer. Naprave u kosmosu su, kaže, „kritična infrastruktura“ koja se mora obezbijediti.

Sada bi taj zadatak trebalo da preuzme „svemirska komanda“ Bundesvera, koju je ministarka svečano otvorila u utorak u Uedemu, na krajnjem zapadu zemlje. Tu od prošle godine postoji „svemirsko skladište“.

Za razliku od američke Space Force, njemački vojnici zaduženi za kosmos neće imati zaseban rod vojske već su podređeni avijaciji. 

Iz provincije na zapadu zemlje oni bi trebalo da nadgledaju potencijalne prijetnje, ali i opasan svemirski otpad, a obezbjeđivaće i satelite za civilnu upotrebu. Trebalo bi da ova jedinica bude u stanju da ukloni opremu iz opasnih zona ili da je štiti elektromagnetnim talasima, rekla je ministarka. „Za Njemačku su operacije u kosmosu uvijek defanzivne operacije“, dodala je Kramp-Karenbauer.

Trka u naoružanju?

Za razliku od demohrišćanske političarke, neki u opoziciji vide opasnosti. „Realnije je da ovim počinje uključivanje Bundesvera u vojno korišćenje svemira“, kaže Tobijas Pfliger, poslanik Ljevice koji se bavi odbrambenom politikom. „Bundesver želi da se uključi u nove vojne dimenzije konflikata“, kaže on.

Prema viziji ovog političara, oružani sukobi više ne prete samo na kopnu, vodi, ispod vode ili u vazduhu, nego i u svemiru. „Svemirska komanda je pogrešna i opasna budalaština.“

Maks Mučler, stručnjak za naoružavanje u bonskom centru BICC koji se bavi promocijom mira, ne ide tako daleko u svojim ocjenama. Ali kaže da „moderno ratovanje zavisi od ovih tehnologija“. Ko ima satelite, taj je ranjiv u svemiru jer oni mogu biti uništeni, kaže Mučler za DW.

Ukoliko pak iz toga proizađe zaključak da je potrebno oružjem braniti svemir, brzo može doći do trke u naoružanju. „Kada se napravi iskorak i kaže da svemir mora da se naoruža, onda kreće opasna spirala“, upozorava Mučler. 

Rupe u propisima

Još 1985. su Sjedinjene Države raketirale svoje satelite koji im više nisu bili potrebni. Kina je 2007. demonstrirala da može da učini isto. Prema tvrdnjama američke vojne obaveštajne službe DIA, i Moskva i Peking razvijaju oružje kojim bi mogli da uništavaju satelite. I to ne samo raketama, već i laserima ili ometanjem frekvencija.

Umjesto takvog pristupa vojnom korišćenju kosmosa, trebalo bi uvoditi kontrolu naoružanja, kaže Mučler. Za sada je međunarodnim ugovorima zabranjeno stacioniranje oružja za masovno uništenje u svemiru. „Ali postoje rupe u propisima, vakuum. Svi pokušaji da se nešto ispregovara su propadali. Zbog toga se ovdje mora djelati“, kaže ovaj stručnjak.

Ni poslanik vladajućih Demohrišćana Henig Ote ne isključuje da bi druge zemlje mogle da vojno koriste svemir. A da li bi Njemačka mogla da se umiješa u trku u svemirskom naoružanju? „Iz njemačke perspektive ne vidim takvu opasnost“, kaže Ote za DW.

Dodaje da se Bundesver bavi samo obavještajnim radom i zaštitom takve infrastrukture – recimo satelita COMSATBw-1 i COMSATBw-2.