Njemačka nije smjela tek tako deportovati Sirijca

Njemačka savezna policija je septembra 2018. zaustavila Hajthama T. na austrijsko-njemačkoj granici. Sirijac je htio u Njemačku, gdje je njegov brat živio već nekoliko godina. Policajci su ga ispitivali i ponudili mu da telefonira i da angažuje advokata. Odbio je advokata, a kada je pozvao jedan telefonski broj, niko se nije javio. To su na neki način njegova jedina iskustva s Njemačkom.

Poslije nekoliko sati, njegovom boravku u zemlji došao je kraj. Ukrcali su ga u avion za Grčku, zemlju u kojoj je ušao u Evropsku uniju. Danas mu je 31 godina. Kaže da je tada bio šokiran.

Pozadina takve hitne deportacije bio je takozvani „Zehoferov dil". Tadašnji savezni njemački ministar unutrašnjih poslova, bavarski političar Hrišćansko-socijalne unije (CSU), Horst Zehofer, prihvatio se teme vraćanja izbjeglica. U sporazumu sa Atinom bila je i odredba da izbjeglice bez pokretanja postupka za dodjelu političkog azila u roku od 48 sati mogu da budu vraćene u Grčku.

Zehofer je htio da zaobiđe Dablinski sporazum

Dablinski sporazum predviđa u najmanju ruku da je Njemačka dužna da preispita zahtjev za azil izbjeglica koji se pojave na njenim granicama. Zehofer je to pravilo htio da zaobiđe. Njemački upravni sudovi su u narednim godinama zauzeli stav da je dil protivzakonit i osobe koje su na taj način vraćene u Grčku dovedene su opet u Njemačku.

Hajtham T, međutim, nije bio te sreće. Zatvorili su ga na ostrvu Leros, a jedno vrijeme mu je čak prijetila deportacija u Tursku. Tek kasnije, na osnovu psihičkog oboljenja, grčke humanitarne organizacije isposlovale su za njega izbjeglički status u Grčkoj. Taj status mu je omogućio da opet otputuje u Njemačku. Danas živi u okolini Dortmunda kod svog brata.

Evropski sud uočava kršenje ljudskih prava

Sirijac je ipak Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu podnio tužbu zbog deportacije 2018. I presuda je pala: deportacija u Grčku je prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Njemačke i grčke vlasti su u ovom slučaju prekršile zabranu nehumanog i ponižavajućeg tretiranja.

U presudi se navodi da Njemačka tog Sirijca nije tek tako smjela da vrati u Grčku, jer je tada postojala opasnost da u Grčkoj neće imati adekvatan postupak za dodjelu političkog azila. A Zehoferov sporazum nije sadržao garancije za korektan postupak u Grčkoj. Zato sudije smatraju da je postojala realna opasnost da grčke vlasti jednostavno sirijskog izbjeglicu po kratkom postupku deportuju u neku treću zemlju, pa je mogao da završi čak i nazad u Siriji. Sve to krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Nadalje se u obrazloženju presude kaže da Njemačka nije mogla da garantuje da Sirijac kojeg je po kratkom postupku deportovala neće biti u Grčkoj pritvoren pod uslovima koji krše ljudska prava. Evropski sud za ljudska prava je već više puta prije toga kritikovao uslove u grčkim deportacionim pritvorima.

Presuda je relevantna za aktuelnu debatu o azilu

Iako se odnosi na konkretan slučaj iz 2018. presuda je važna i za aktuelnu političku debatu o politici prema azilu. Kontantin Hruška, profesor prava na Evangeličkoj visokoj školi u Frajburgu, kaže da presuda znači da bi i vraćanje s njemačke granice značilo kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Upravo takva vraćanja sa granice već nedjeljama traže opozicioni demohrišćani (CDU). Eksperti su upozoravali da bi takva praksa kršila važeće propise Evropske unije. Hruška kaže da, nakon ove presude, i Evropska konvencija o ljudskim pravima postaje dodatni pravni protivargument u debati. „Vraćanje je moguće samo ako se izbjeglica preda institucijama. Obično vraćanje dakle nije dopušteno“.

Lančana deportacija mora da bude isključena

Huška objašnjava da njemačka policija ne smije da ima indicije da bi vraćanje neke osobe u zemlju Evropske unije u koju je prvo došla značilo takozvanu „lančanu deportaciju“ poslije koje bi na kraju izbjegla osoba završila u zemlji porijekla. To ne bi bilo u skladu s presudom.

Čak i najave Holandije i Poljske da će privremeno suspendovati pravo na azil, prema mišljenju profesora Huške onemogućavaju vraćanje izbjeglica u te zemlje, pošto tamo nije zagarantovan korektan postupak preispitivanja zahtjeva za azil.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava pozdravljaju presudu

Nevladina organizacija „Pro azil" pozdravlja presudu iz Strazbura. „Njemačka je obavezna da očuva standarde u zaštiti ljudskih prava i da omogući pristup pravnom mehanizmu podnošenja zahtjeva za politički azil i na njemačkim granicama“, kaže Tarek Alavos iz „Pro azil“. Ta organizacija se, zajedno s partnerskim organizacijama kao što je Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECCHR), svojim izjavama uključila u sudski postupak.

Podnosiocu tužbe sledi obeštećenje

U slučaju Hajthama T. njemačke institucije su prije deportacije morale da provjere da li je u Grčkoj garantovan postupak za dodjelu političkog azila. Prema presudi iz Strazbura, to 2018. nije bio slučaj.

Za tridesetjednogodišnjeg Sirijca presuda donosi zakašnjelu satisfakciju: „Ipak ima pravde", rekao je on za njemački javni medijski servis ARD. Tadašnje kršenje njegovih prava je bilo drastično, pa će on sada dobiti obeštećenje. Sudije su odredile da Njemačka plati 8.000 evra, a Grčka 6.500 evra.

*ovaj tekst je najprije objavljen na tagesschau.de 

Pratite nas i na Facebooku, na X-u, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu