Nasilje u porodilištima i dalje je tabu-tema

Špankinja Naija Alkorta je imala težak porođaj: ljekari su naložili da joj se vežu ruke i prisilili je na carski rez iako ona to nije htjela. Pri tome su ignorisali obavještenje dežurne babice da su kod nje već počele pravilne kontrakcije.

Ona je to doživjela kao nasilje i kasnije je tužila bolnicu sudu. Sud je odbacio tužbu sa obrazloženjem da o izvođenju carskog reza odlučuju isključivo ljekari i da je psihička trauma u tom slučaju samo stvar percepcije porodilje.

Razočarana odlukom suda, Alkorta se obratila Ujedinjenim nacijama. Tačnije, Komitetu za suzbijanje diskriminacije žena. To tijelo nadzire pridržavanje Sporazuma o uklanjanju svih formi diskriminacije žena (CEDAW) koji je potpisala i Španija. Komitet se sastoji od 23 stručnjaka za ljudska prava.

„Porođaj a la carte“

Španija je Komitetu iznijela argument prema kojem tip porođaja ne može da se bira kao jelo à la carte i da ljekari nisu napravili grešku. Alkorta je saopštila da nije zahtijevala nikakav porođaj à la carte, već samo human tretman.

Komitet UN-a joj je dao za pravo i proglasio vršenje carskog reza bez saglasnosti porodilje za čin nasilja. Prema navodima tih stručnjaka, ona je za vrijeme čitavog pravnog postupka u Španiji bila suočena s klišeima o polovima i diskriminacijom.

„Da su ljekari i medicinske sestre poštovali sve važeće standarde i propise, prirodan porođaj bi bio moguć – bez tretmana koji su je tjelesno i duševno traumatizovali“, izjavio je član komiteta Hiroko Akizuki. On je dodao i da je nasilje u sali za porođaje „strukturalan i vrlo rasprostranjen fenomen ukorijenjen u zdravstvenim sistemima“.

I zaista, kada je javnost saznala za to suđenje, Niji Alkorti se obratilo više od sto žena koje su joj ispričale da su doživjele istu stvar. „Žene o tome ne govore zbog bola i stida, i zbog toga što se uglavnom misli da je to tako kako jeste – i da tu nema šta da se prigovara.“

Brutalan tretman porodilja

O takvom i sličnim problemima na porođaju nema sveobuhvatnih statistika u Evropi. Borci za ljudska prava naglašavaju da je odnos medicinskog osoblja prema porodiljama često veoma grub i ponižavajući.

U Njemačkoj je 2018. godine pokrenuta peticija protiv nasilja u salama za porođaje. Ona, je, međutim, sa „samo“ 9.000 potpisa ostala bez posljedica. U nekim zemljama poput Španije i Italije otvorene su specijalizovane kancelarije za žalbe povodom ovog nasilja.

Njemačka psihološkinja Klaudija Vacel osnovala je udruženje „Težak porođaj“ i tu se stara o ženama koje su na porođaju traumatizovane. Ona je za radio Dojčlandfunk izjavila da nasilje u porodilištu ima više pojavnih oblika. Najčešći se manifestuje u prostom odnosu prema porodiljama. Njega često prate nipodaštavanje i otvorena netrpeljivost.

„Džentlmenov šav“

Dio takvog odnosa je i ponašanje ljekara zvano „vaginalni pozdrav“ – taj pojam se već etablirao u redovima aktivistkinja borbe za ljudska prava: ljekar ulazi u sobu u kojoj leži porodilja, podiže prekrivač, opipava porodilju, izgovara nešto nerazumljivo i – izlazi, obrativši se u najboljem slučaju samo prisutnoj babici.

A šta radi babica? U jednom tipičnom izvještaju za udruženje „Težak porođaj“ piše: „Stalno petlja prstima oko moje vagine uz komentare koji glase: Ovo nije dovoljno. Ili: Ovako to neće ići. Misleći na to koliko sam se otvorila. Već satima samo slušam kako nešto radim – loše.“

Pomenuto udruženje naglašava da postoji i varijanta genitalnog sakaćenja žena zvana „Mužev šav“, ili: „Džentlmenov šav“. Prilikom porođaja se, naime, često vrši epiziotomija, zasijecanje mekog tkiva vaginalnog zida, kako bi se proširio otvor kroz koji treba da prođe glava djeteta. Po završetku porođaja, epiziotomija se ušiva. Ljekari je neki put ušiju pretijesno - da bi „Vas malo uljepšali za supruga“, što znači: kako bi suprug imao potpunije seksualno zadovoljenje.

Takve stvari često prate seksistički, podrugljivi ili ponižavajući komentari koje udruženje „Težak porođaj“ podvodi pod „nepoštovanje intimne sfere žene i seksualizovano verbalno nasilje“.

Rutina sistema

U svojoj knjizi „Nasilje na porođaju“, poznata njemačka sociološkinja i feministkinja Kristina Mundlos piše da je gotovo svaka druga žena u Njemačkoj na porođaju doživjela neku vrstu nasilja. Ona je uporedila izvještaje o kliničkoj i vankliničkoj pomoći pri porođaju sa podacima međunarodne Koalicije za poboljšanje porođajnih usluga o broju medicinski opravdanih epiziotomija i carskih rezova i navela da se oko 15 odsto epiziotomija i 20 odsto carskih rezova vrši – bez medicinskog opravdanja.

U prošlogodišnjem intervjuu za zdravstveni magazin portala „web.de“ ona objašnjava kako vidi uzroke te pojave: „To s jedne strane ima finansijske razloge, a s druge, tu je i pritisak da se u određenom vremenskom roku izvede određen broj porođaja“.

„Ima brojki koje pokazuju da u bolnici samo nešto manje od devet odsto porođaja traje duže od 12 sati. S druge strane, 30 odsto vanbolničkih porođaja traje duže od 12 sati“, navodi Mundlos, ukazujući da se bolnicama preduzimaju razne mjere za ubrzavanje porođaja, uključujući i sredstva za indukciju – bez medicinskog opravdanja.

„Važno je da je dijete zdravo“

U međunarodnoj studiji britanskog stručnog časopisa „BMC pregnansi“ iz 2017. kojom su obuhvaćene uglavnom žene iz Australije sa Okeanijom i Evrope, 66,7 odsto žena je navelo da je odnos ljekara i medicinskog osoblja prema njima na porođaju bio traumatičan.

Tema je poznata već dugo, ali je i u Njemačkoj očigledno i dalje – tabu. Udruženje za psihološku i pravnu pomoć ženama traumatizovanim na porođaju „Traumageburt“ iz Štemvedea navodi da se mnogi posttraumatski problemi takvih žena mogu uporediti sa problemima kakvi se javljaju poslije silovanja. Neke žene ne mogu da nastave da se bave svojim poslom, a mnoge bračne veze se raspadaju u roku od godinu dana poslije takvog iskustva.

Deset od petnaest žena koje se obraćaju ovom udruženju tražeći pomoć su pomišljale na samoubistvo, izjavili su predstavnici „Traumageburta“ za portal Juronjuz. Društvo kao da na svom radaru nema te probleme. Opšte važenje ima kliše prema kojem porođaj nije lak, te da tu valja stisnuti zube – a poslije je najvažnije „da je dijete zdravo“.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu